ФЕЉТОН - АПОКАЛИПТИЧНА ВИЗИЈА СВЕТА: По повратку у земљу Пекић се предано залагао за обнављање рада Демократске странке

ОСАМДЕСЕТИХ година прошлог века Борислав Пекић је на врхунцу стваралачког опуса и већ признати писац. Жанр-романом "Беснило" (1983) Пекић је изашао из историјске тематике и сачинио дело са елементима трилера који се збива на једном од највећих светских аеродрома, лондонском Хитроу.

Лондонске године Борислава Пекића / Фото Из књиге "Борислав Пекић портрет бунтовника"

То је својеврсна апокалиптична визија света у којем живимо. Књига је доживела бројна издања. Поред "Златног руна" и "Година које су појели скакавци" и овај роман је ушао у селекцију десет најбољих у српској књижевности од 1982. до 1991, по мишљењу читалаца.

И у следећем објављеном антрополошком роману ("Атлантида"), Пекић је остао на трагу те негативне, често фантастичне утопије (награда године за научну фантастику 1985). Крајем 1984. године, у издању Партизанске књиге, изашла су Пекићева Одабрана дела у 12 књига, за која је добио награду Удружења књижевника Србије. Часопис "Књижевност" додељује му 1986. Повељу поводом четрдесетогодишњице излажења часописа. Тада настаје и његов метафорични епос "Атлантида" (1988) који добија Горанову награду. "Ја нашу цивилизацију базично сматрам андроидском не људском у пуном значењу ове речи. О вечној борби роботске већине и људске мањине пишем у Атлантиди."

"ГОДИНЕ које су појели скакавци", роман философије и антропологије затворског живота према анкети два београдска дневна листа, проглашен је за најбољу књигу у 1987. години. Књига је у краћем временском периоду доживела три издања. Други том под истим насловом 1989. добија награду за мемоарску прозу "Милош Црњански". Збирка готских прича "Нови Јерусалим" издата је 1989. године. Повељу "Мајска руковања" за изузетне стваралачке резултате на пољу књижевности и културе добија 1990. од Дома омладине "Будо Томовић" из Подгорице. "Писма из туђине" (1987), "Нова писма из туђине" (награда Сент Андреје "Јаша Игњатовић", 1989) и "Последња писма из туђине" (1991. годишња награда Графичког атељеа "Дерета" за најуспешније издање те године), спадају у публицистички опус овог писца. Есејистичка проза "Сентиментална повест британског царства", објављена у издању БИГЗ-а (1992), доживела је чак три издања. Постхумно је додељена почасна награда издавача овом делу 1993.

Пекић је био аутор и око 30 драмских дела за позориште, радио, телевизију, емитованих и играних на нашим и страним радио-телевизијским станицама и позоришним сценама. Између осталих, "Генерали или сродство по оружју" (1972; Награда за комедију године на Стеријином позорју у Новом Саду), "186. степеник" (Прва награда Радио Загреба, 1982). Поводом Дана Радио-телевизије Београд додељена му је 1987. диплома за освојену Прву награду на конкурсу у категорији радио-драмске емисије. Драми "Како забављати господина Мартина" додељена је прва награда на фестивалима у Охриду и Варни (1990). Примио је и годишњу награду "Књегиња Милица" коју му је доделило позориште у Крушевцу 1991. године, а новембра 1991. године добио је плакету Печат Народног позоришта у Београду за специјалне заслуге.

ЧЛАН уредништва "Књижевних новина" био је од 1968. до 1969. а у 1990. учествује у уређивању првих бројева обновљеног опозиционог листа "Демократија", органа Демократске странке. Дописни члан Српске академије наука и уметности постаје 1985. године. Био је члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења филмских и Удружења драмских уметника Србије. Ваља споменути да је био и потпредседник ПЕН центра Београд, члан ПЕН центра Лондон, хонорарни коментатор српскохрватске секције "Би-Би-Сија" у Лондону. Почетком деведесетих постаје и члан Крунског савета.

По повратку у земљу у време обнављања вишестраначја у Србији, Пекић се предано залагао за обнављање рада Демократске странке којој је као младић на неки начин припадао. Током 1990. био је један од оснивача, потпредседник и члан Главног одбора Демократске сатранке. О томе један од актера обнове ДС каже: "Седели смо у кафани `Два јелена` и набрајали имена оних који би се могли позвати да, према одредбама Закона о политичким организацијама, дају потписе за оснивање Демократске странке. Пекићу су засијале очи кад је схватио да се њему обраћамо првоме."

НА ОСНИВАЧКОЈ скупштини ДС, у фебруару 1990, Пекићево место потпреседника било је неспорно. У сали Дома омладине, где се у току саме скупштине чуло много негодовања и звиждука, провокаторских упадица и добацивања, једино је Пекићев говор дочекан са одобравањем. Био је поносан што је после готово пола века оживео рад Демократске странке. Програмски, сматрао је да Демократска странка треба да буде модерна грађанска странка центра. Да ће се, поред залагања за тржишну привреду, борити за повратак модерном облику капитализма, са уграђеним социјалним корекцијама саобразним материјалним могућностима земље.

Био је и убеђени аболициониста сматрајући да човек није властан да узима људски живот (нити је то сврсисходно) те да је и сам живот некима понекад већа казна. Иако није био ватрени монархиста, вођен политичким прагматизмом и реализомом, предлагао је, заједно са неколицином чланова руководства, престолонаследника Томислава као јаког кандидата за председника на изборима 1990. Сматрао је да је уставна монархија највише у скалду са српском политичком традицијом. Полемисао је о томе са Драгољубом Мићуновићем, који се није слагао али је испоштовао одлуку већине. Ипак, до кандидатуре, вољом самог престолонаследника, није дошло.

КРАЈЕМ осамдесетих година, захваћени таласом револуција, један за другим почели су да падају источноевропски комунистички режими. Масовне демонстрације и протести проузроковани економском и политичком кризом, одсуство перспективе и слабљењем вере у комунизам као систем, биле су увод у крах полувековних режима који су се рушили један за другим као домине. У кратком временском периоду током 1989. десио се пад Берлинског зида у Источној Немачкој, затим "плишана револуција" у Чехословачкој, режими су пали у Пољској, Мађарској и Бугарској и коначно јавно је преношено свргнуће и смакнуће Николаја Чаушескуа у Румунији.

Демонстрације од 9. до 12. марта у Београду, испоставило се, последње су антикомунистичке демонстрације на којима је учествоао сада већ прослављени писац и академик Борислав Пекић. Оне су само наговестиле могућност смене комунистичке диктатуре у Србији, али пут до коначног био је много дужи. Повод за протест је била ТВ Бастиља (Радио-телевизија Београд) која је постала темељ, симбол и инструмент режима Слободана Милошевића, председника Србије и владајуће Социјалистичке партије Србије.

НАЦИОНАЛИСТА И ДЕМОКРАТА

ЗА БОРИСЛАВА Пекића никад није постојала лажна дилема: нација или демократија, већ се јасно одредио: "Демократија и нација - да, демократија или нација - не", али исто тако поручивао је и да: Бити демократа, а не бити антикомуниста исто је што и бити гурман, а не волети јести." "Васпитан сам као демократа. Настојим да се као демократа понашам и да у себи савладам урођене, људске, тоталитарне готово бих рекао антрополошки дате антидемократске особине потекле из себичности, жудње за моћи, таштине и рђавог искуства са људима."

СУТРА: ИДЕАЛИ ЗА КОЈЕ ВРЕДИ ЖИВЕТИ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УСАМЉЕНИ СТРЕЛАЦ И ИЗГНАНИК: У Београду су сви понешто замерали Пекићу

31. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - БЕЗ ПАСОША У КУЋНОМ ПРИТВОРУ: Пекић је у Београд долазио накратко и углавном није писао

30. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СТУДЕНТСКИ БУНТ ИНСПИРИШЕ ПИСЦА: Догађаји 1968. Пекићу су донели роман 'Ходочашће Арсенија Његована'"

29. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КОЛЕГЕ ЈЕ ПОДСЕЋАО НА ДОН КИХОТА: Пекић је писао студиозно, помно студирајући своје ликове и теме

28. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СКУПО ПЛАЋЕНА ШКОЛА ЖИВОТА: Пекић грозничаво покушава да надокнади насилно прекинуту младост

27. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЗАТВОРСКЕ ТОРТУРЕ И СТРЕСОВИ: Затвореници су често дизали руку на себе да прекрате муке

26. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације