ФЕЉТОН - ЏЕЗОМ ПРОТИВ НОВЕ ВЛАСТИ: Млада "урбана герила" бавила се растурањем летака

НАМЕТАЊУ "новог погледа на свет" одупирало се тада на различите начине. Претплатом на опозициону штампу, одласком у Нушићеву улицу на дан када је излазила "Демократија", бојкотом штампе уторком када је излазила "Борба".

Фото Историјски архив Панчево

Слављењем крсне славе (нарочито Светог Николе), Божића и Ускрса и чекањем Српске нове године. Упорним ословљавањем са господине уместо друже. Највиднији израз тог опирања било је ношење шешира и кравате уместо качкета, као и ношење трегера. Нарочито је Пекић неговао тај свој особен "господски стил" и тешко га је напуштао чак и на летњим плажама, кад је "све горело". Кроз моду се борило и ношењем панталона уских ногавица а широких манжетни или нешто дуже косе (тзв. фрајерисање), што је такође сматрано одређеним видом провокације. Неретко су такви момци шишани, сечене им ногавице од стране скојеваца, а има примера и осуда код прекршајних судова.

Такође се водила битка и сталним пропагирањем трећег светског рата и ишчекивањем искрцавања савезника, ширењем вести да ови неће још дуго, најдуже до Божића.

Избегавањем одласка на радне акције, најчешће под изговором болести и упркос гласинама да се неће моћи због лоших карактеристика уписати на Универзитет. Културолошки отклон се огледао и у слушању плоча набављених у Америчкој читаоници (класике, џеза и блуза - Гершвин, Дјук Елингтон, Глен Милер, Арти Шо и др.) на затвореним полуилегалним грађанским журовима, уз навучене завесе да их не примете дежурни скојевци.

ЗАТИМ, одласком на пројекције америчких филмова, насупрот привилегованим и форсираним руским, учењем енглеског језика и избегавање руског (за чим је Пекић као старији и паметнији дубоко зажалио). Упорним похађањем верске наставе, редовним одласком у цркву, стављањем крста или лика Богородице око врата, држањем кандила и икона у кући. Модно, ношење панталона уских ногавица, а широких манжетни је такође сматрано одређеним видом пасивне резистенције. Известан отпор и презир према предвојничкој обуци био је и одлазак на фудбалску утакмицу и навијање за "грађански" тим (Црвена звезда) и вређање војног тима (Партизан), што је примећивала и званична штампа.

Посете Америчкој читаоници такође су биле врло сумњиве властима, мада је то био и један од начина да се на јефтин начин дође до квалитетних књига. Пекић је писао о томе како је имао посебно скројен капут са "безданим" унутрашњим џеповима за ове операције, а највећи подвиг био му је присвајање "Демократије" у Америци, Алексиса де Токвила и невероватних свих седам томова "Историје успона и пада Римског царства" од Едуарда Гибона из просторија British Council-a.

БИЛО је и политичких акција, нарочито код студентске омладине којој су сметале учауреност, пасивност и опрезност старе грађанске класе и предратних политичара. Код неких, попут младог Пекића, било је и одвратности према корупцији и аморалности политичког живота између два рата, о којем је често слушао од свог оца.

Млада "урбана герила", за разлику до герилаца у шумама, била је вична више класичним методама политичке борбе (леци, графити, саопштења...). Она су се углавном сводила на пропагандно-обавештајни рад, а ређе на мање диверзије, иако су неки у својој распаљеној пубертетској машти видели себе како "пуцају на Тита". Те дружине су чинили изузетно млади људи, претежно националне оријентације, фанатични идеалисти, узраста најчешће 16-20 година. Махом су то били синови из грађанских породица који нису хтели да се помире са новим стањем, презирући анемичност грађанства и грађанске политичке елите. За власт ова врста отпора није била тако опасна, али су ђачке групе готово редовно хапшене и строго кажњаване. Нарочито су строге казне биле одмах по окончању рата 1945-1946, и поготово у време сукоба са Информбироом, када се режим осећао угроженим, и попут рањене звери сваку критику доживљавао као опасну издају.

ПО ОСЛОБОЂЕЊУ, скоро у сваком већем граду у Србији откриване су опозиционе групе омладинаца. Падале су као снопље једна за другом групе младих идеалиста. Тако је још у августу 1945. у Нишу ухапшена група ТОНУС - Тајна организација српских националиста.

Дванаест припадника ТОНУС-а добило је укупно 64 године затвора, а првооптужени Радомир Стојковић осуђен је чак на 20 година затвора. Гимназијалци из Крагујевца основали су тајну организацију СЛОБОДА ИЛИ СМРТ. Ухапшени су и сви осуђени на вишегодишњи затвор током марта 1946. године. У Јагодини и Београду група матураната гимназије основала је КРУЖОК.

Убрзо су сви ухапшени и процесуирани крајем 1945. У Бору је до јуна 1946. деловало удружење С ВЕРОМ У БОГА, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ. Осуђено је десетак њих на две до четири године.

Професор Милош Лазаревић организовао је у приштинској Гимназији групу од шест ученика, која се бавила пропагандом и критиком режима. Ухапшена је новембра 1946. и кажњена затворским казнама до пет година. Млади Игор Васиљев, касније познати сликар, са друговима из Прве гимназије сковао је дечачку заверу - да изврше атентат на Тита. Полиција их је открила и после батинања пустила, јер су били малолетни. Међутим, после три године Васиљев је осуђен на три године затвора за исто дело, пошто је одбио да буде доушник Удбе.

ШИРОЈ јавности најпознатији процес, захваљујући сећањима живих актера, јесте суђење НРСО - НАЦИОНАЛНО-РЕВОЛУЦИОНАРНОЈ СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ. Суђење је одржано током маја 1946. у Београду. После рата ухапшен је 41 припадник НРСО, док су се њих 17 нашли на главном процесу, којем је дат велики публицитет. То је била својеврсна увертира за велики процес Дражи Михаиловићу. Тројица окривљених су ослобођена, а остали су осуђени на казне од једне до четири године затвора. Организација је деловала и по изласку активиста са робије, све до половине 1950, када је "успавана". Један од чланова ове омладинске дружине био је и касније познати историчар Димитрије Ђорђевић који је направио универзитетску каријеру у САД (калифорнијски Универзитет Санта Барбара).

После масовних провала, хапшења и строгих осуда почетком педесетих, лагано замире рад и оваквих илегалних омладинских група као вида активног облика отпора комунистичком режиму. Међународна подршка диктатури и насиље учинили су да се тек тридесет година касније јави било какав снажнији и организован отпор комунистичком једноумљу.

СУТРА: Први сусрет са иследником

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - "ТОПЛИ ЗЕЦ" У ТРЕЋОЈ МУШКОЈ: Пекићева гимназија била је расадник реакционара

20. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КАЉЕЊЕ ПРОДАВАЊЕМ "ДЕМОКРАТИЈЕ": После ослобођења Пекић је похађао Трећу мушку гимназију која је била легло младих опозиционара

19. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КИЦОШ СА БЕЛИМ СОКНИЦАМА: Због очеве службе породица Пекић је често мењала место боравка

18. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације