ФЕЉТОН - СПАСИЛАЦ КОМЕ СМО ЗАУВЕК ДУЖНИ: За време владавине цара Николаја Русија се економски развијала

ЊЕГОВ народ га није волео онда када им је био цар. Дали су му надимак Крвави Николај, после мирних протеста 1905, који су угушени у крви, када је на демонстранте који су носили иконе и, чак, цареве слике, отворена ватра.

Фото Архива

Погинули су и рањени људи који су били ненаоружани и нису ни помишљали на насиље.

Скоро век касније, проглашен је свецем. Њега и његову породицу канонизовала је Руска православна црква због начина на који су их брутално убили бољшевици, који нису били ништа мање крвави од цара. За нас, Србе, свакако је светац јер њему можемо да захвалимо за физички опстанак у Албанској голготи.

Потпуно је непојмљиво да се годинама није говорило и није се знало да су два човека заслужна што је ико од намучених, изгладнелих, болесних војника стигао до обала спаса - Бизерте и Крфа. Годинама смо били захвални француским лађама, а није се знало да оне не би дошле, чекали су на њих готово месец дана, да цар Николај, после депеше Николе Пашића, није упутио писмо ултиматум савезницима.

НИКОЛАЈ Други рођен је 18. маја 1868. у Царском селу, тамо где су се рађала и одрастала царска деца у Русији. Отац му је био Александар Трећи Романов, а мајка Марија Филиповна, рођена Дагмар, која је била данска принцеза. Породица је била бројна, Николај је имао три брата и две сестре.

Живели су окружени богатством и изобиљем сваке врсте, али деца су имала врло строг распоред који је подразумевао обимно образовање, велику дисциплину и поштовање родитеља. Ово се нарочито односило на принца престолонаследника, за кога се сматрало да мора, осим свестраног образовања и савршеног знања више језика, да поседује и строгу војну обуку. Тако је растао будући цар Николај Други у богатству, али лично је био скроман за једног царевића, васпитан и начитан. Био је и стидљив, више уметничка душа него императорско-војна, како се очекивало и како је било потребно великој царевини Русији. Оно што је покупио од свог царског порекла није му помогло у будућем животу, чак му је и запечатило судбину: одгајан далеко од реалног живота, потомак вековне лозе владара, био је убеђен у недодирљивост свог положаја и, уопште, царске власти. Русија је била земља која је цара сматрала бићем за поштовање, одмах после Бога, и, ма колико био млад, цар је био "отац" нације, заштитник свих поданика којима је владао.

РОМАНТИЧАН у души, заљубио се врло рано, са 16 година. У то време се женио његов стриц, велики кнез Сергеј Александрович, и за жену је одабрао Елу од Хесена, једну од бројних унука британске краљице Викторије. Краљицу Викторију су звали "бака Европе", имала је деветоро деце и 43 унучета, тако да је било тешко наћи европски двор у коме није било њеног потомства.

Раскошна свадба уприличена је у Санкт Петербургу, а међу званицама била је невестина млађа сестра Аликс. Иако је имала 12 година, будући цар се загледао у њу толико да никог и ништа више није видео. Аликс је била лепа, плавих очију, са плетеницама, прозрачног тена и стидљива у опхођењу. Тога дана, започела је једна од најлепших љубавних прича 19. века.

Двоје младих дописивали су се пуних пет година пре него што су се поново видели, када је Аликс дошла у посету сестри и зету. Николај се заљубио снажно и трајно, и то је одмах показао. Аликс је била суздржанија, највише због своје лутеранске вере којој је била врло одана.

НИКО из њихових породица није одобравао могући брак. Аликс је одрасла на енглеском двору са бабом, краљицом Викторијом, јер јој је мајка рано умрла. Краљица није била одушевљена да јој миљеница оде у "дивљу руску земљу", а мајци царевића Николаја, царици Александри Филиповној, млада девојка се није допала. Царица је била Данкиња, али кад се удала постала је Рускиња више него оне које су то биле рођењем. Језик је говорила без нагласка, била је весела и дружељубива, врло елегантна и непосредна, све оно што њена будућа снаха није била. Руски народ је прихватио и волео као своју, што њеној снахи никад неће поћи за руком. Без обзира на све препреке, Николај није одустајао и убедио је Аликс да промени веру и уда се за њега.

Тако је Аликс, ћерка Лудвига IV, великог војводе од Хесена и Рајне, постала Александра Фјодоровна, жена престолонаследника и врло брзо и владара, јер је Александар Трећи Романов изненада умро и оставио престо велике царевине свом сину, а чини се да син на то није био спреман.

ЦАРСКО венчање било је 1894, а две године касније и церемонијално крунисање, када су Николај Други Романов и Александра Фјодоровна постали царски владарски пар.

У лепом и складном браку пуном љубави, рођене су четири ћерке и један син, али је та срећа била помућена његовом болешћу. Царевић Алексеј боловао је од хемофилије коју је наследио од мајке, а она од своје баке, краљице Викторије. Хемофилија је подмукла болест која је у то време била смртоносна; жене су носиоци гена, а оболевају само мушка деца.

На државничком плану, цар Николај није имао ону одлучност и способност као његов отац. Спољне и унутрашње прилике биле су комплексне и противречне. За време његове владавине, Русија се економски развијала, али слабила је војно и потресали су је чести социјални немири. Радничка класа се множила и ојачавала, а владарски пар као да није био свестан тога. Они су живели у неком свом изолованом мехуру богатства, царских привилегија, устаљених навика и уверености да су недодирљиви у свом царском величанству.

Рат са Јапаном за превласт над Манџуријом и тотални пораз руске војске, додатно су пољуљали царев ауторитет. Морнарица је изгубила комплетну пацифичку и балтичку флоту, велики су били губици у људству, заповедници неспособни или нису сарађивали. Стиче се утисак да се цар није превише бавио ратом. У дворцу се живело без промена, ишло се на балове, племство је уживало у привилегијама.

СУТРА: Русија није напустила Србију

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЛАН ЗА ШИРЕЊЕ ПРЕСТОНИЦЕ: Врло брзо "Луди Шкот" је постао "Лукави Шкот"

04. 06. 2021. у 17:37

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВИЗИОНАР МОДЕРНОГ БЕОГРАДА: Када је је Франсис Макензи стигао данашњи Трг Славија био је мочварно земљиште

03. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЦАРИЦА БЕОГРАДСКОГ ПОЗОРИШТА: Вела Нигринова је отишла тихо, без театралности која је била њен живот

02. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧАРОЛИЈА ГЛУМЕ И ХРАБРОСТИ. Уметницу Велу Нигринову је обожавао и женски и мушки део Београда, све до њене преране смрти

01. 06. 2021. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ДОБРОТВОР МАНАСТИРА ХИЛАНДАР: Цар Иван Грозни имао је српске претке и по оцу

31. 05. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ТРАЈНО ДОБРО ПЛЕМЕНИТИХ ЉУДИ: Узвишено је оно што су учинили за нашу земљу

30. 05. 2021. у 06:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације