ЗА САТ ПРИТИСАК ДА СЕ СПУСТИ ЗА 20 ОДСТО: Докторка Шехић о хипертензији

КАДА су вредности крвног притиска високе и поред узете прописане терапије не може да се каже да је реч о хипертензивној кризи. Овај стручни термин се употребљава искључиво за животно угрожавајуће стање, и у том случају није битна вредност измереног повишеног артеријског крвног притиска, колико брзина настајања истог, као и обимност симптома којим се указује на угроженост циљних органа.

Privatna arhiva

Ово у интервјуу за "Новости" каже др Радмила Шехић, која је 40 година радила у Заводу за хитну медицинску помоћ у Београду:

- Дакле, реч је по живот опасном стању, које је праћено "богатом" клиничком сликом и бројним тегобама. Хипертензивне кризе у већини произађу из секундарне хипертензије због бруталног погоршања основног обољења, затим код наизглед здравих људи који су под снажним стресом, а притом су имали неуредан начин живота, односно пушачи су, гојазни су, недовољно се крећу, користе стимулативна средства...

Шта је, онда, секундарна хипертензија?

- Хипертензија је стање трајно повишеног крвног притиска. То значи да је горњи (систолни) притисак изнад 140 мм Хг, а доњи (дијастолни) притисак изнад 90 мм Хг. У 90 одсто случајева повишен крвни притисак настаје из непознатог разлога, дуго је без тегоба, и тек се случајним прегледима констатује. Због немогућности утврђивања порекла, назива се примарном хипертензијом. Други тип повишеног крвног притиска који се јавља код 10 одсто пацијената је секундарна хипертензија, где је познато порекло овог стања. Најчешће се дијагностикују болести бубрега и њихових крвних судова, ендокрине болести, затим болести срца и крвних судова миокарда, обољења централног нервног система, која су узрок појаве хипертензије.

Да ли се некада деси да хипертензивна криза управо укаже да пацијент има неку од ових болести?

- Да, дешава се да је хипертензивна криза први сигнал оштећења циљних органа дуготрајним, нерегистрованим високим крвним притиском који је увод у трајнији проблем, али је то ређа опција.

Који су симптоми хипертензивне кризе?

- У клиничкој слици предњаче бол у грудима са прогресијом у врат и вилицу (код оптерећења срца), потиљачна главобоља, мучнина, дезоријентисаност па и губитак свести, поремећај у видном пољу, поремећај бубрежне филтрације и застој у мокрењу. Довођење притиска унутар 24 до 48 сати у регуларне вредности се сматра превазиђеним проблемом, али је важан детаљнији дијагностички поступак након свега.

Како се лечи хипертензивна криза?

- Хипертензивна криза захтева хитан третман јер је по живот опасно стање. То подразумева збрињавање у јединицама интензивне неге и то поступном терапијом венским путем. У првих сат времена титрираним дозама медикамената се притисак спушта на 20 одсто од првобитно регистрованог. Наглим снижавањем притиска може да дође до слабе исхрањености органа и ткива, па тиме и погоршања већ довољно тешког стања.

Због чега долази до хипертензивне кризе?

- Разлози су индивидуални. Није свако ко има стресну ситуацију, неко органско обољење, или дуготрајну артеријску хипертензију, кандидат за појаву хипертензивне кризе. Сматра се, ипак, да је неуредан начин живота почев од неумереног јела, слабе активности, изложености психичким и физичким напорима, прекомерно конзумирање никотина, иритативних средстава, психостимулатора, окидач ако притом има назнаке нарушеног здравља у смислу повремено регистрованог повишеног притиска који је у лечењу запостављен. Још се утврђује значај поремећене периферне циркулације и нагло ослобађање вазоконстриктора који скупљају крвне судове на периферији и регрутују изненада велику количину крви ка циљним органима, угрожавајући их. Слично наглом уласку прегрејаног тела у хладну воду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације