ОПРЕЗНО СА УЗИМАЊЕМ ЛЕКОВА: Упозорење лекара - Половина пацијената главобољу лечи сама
ОД ГЛАВОБОЉЕ најчешће пате људи средњих година који су на врхунцу личног, породичног, професионалног и друштвеног живота.
Због тога главобоље, као хронично обољење представљају изначајно социо-економско оптерећење друштва. Према скали болести Светске здравствене организације које највише коштају друштво, главобоља је у првих 10, а код жена чак у првих пет. Међутим, оно што посебно забрињава је да се половина ових пацијената самолечи и никад не обрати за помоћ лекару како би превазишли овај здравствени проблем.
У интервјуу за "Новости" др Мирјана Јовановић, неуролог, каже да су главобоље као поремећаји здравља врло потцењене и да се после 40 и више година интензивног развоја ове посебне дисциплине у неурологији, недовољно дијагностикују и неодговарајуће лече:
- Врло важно упозорење за сваку особу која пати од главобоља које се понављају је да никако не приступа самолечењу. На тај начин се успоставља "затворени круг", посебно аналгетици, као и антиреуматици све мање помажу, доводе до све чешћих глвобоља, најзад и до главобоље услед прекомерне употребе лекова против болова. У пракси смо сведоци последица самолечења или неадекватног лечења главобоља, а то је, да поновимо - појава новог ентитета: главобоље услед прекомерне употребе лекова против болова. Овакву главобољу је најтеже лечити, патња пацијената постаје неподношљиво велика, њихов живот се у потпуности мења, а економско оптерећење друштва болешћу је несагледиво и неконтролисано расте.
* Који је први корак у ефикасном лечењу главобоље?
- Први корак у ефикасном лечењу главобоље је прецизна дијагноза. Главобоље се деле на симптоматске, чији је узрок неко друго обољење, и примарне, узроковане биохемијским дисбалансом материја у мозгу, наследним фактором или се тачан узрок не може утврдити и које су неупоредиво чешће од секундарних, односно симптоматских.
* Шта је најзначајније у поступку постављања прецизне дијагнозе?
- Највећи значај у дијагнози главобоље има добро узета анамнеза, дакле тачан опис главобоље од стране пацијента. Најзначајнији елементи клиничке дијагнозе су: почетак - када и како, начин појаве бола у времену, локализација, пратеће тегобе и друго. Након што клинички и допунским дијагностичким методама искључимо симптоматску главобољу, посебно ако се ради о по живот угрожавајућим стањима, примарне главобоље дијагностикујемо према критеријумима Међународне класификације главобоља, чија је прва верзија настала раних осамдесетих година прошлог века, а најновија, трећа-бета верзија изашла, и на наш језик преведена, 2014. године. У овој класификацији постоји око 140 врста главобоља, подељених у 14 класа, од којих су неке веома честе, друге ретке.
Међу милион 110.000 пати од мигрене
* КОЛИКО су главобоље учестале?
- Учесталост главобоље у општој популацији се процењује на 46 одсто, мигрене 11, главобоље тензионог типа 42, хроничне свакодневне главобоље три процента. То значи да на сваких милион људи 110.000 одраслих има мигрену, од којих је 90.000 значајно онеспособљено, 600.000 има друге главобоље, најчешће тензиону, 30.000 има хроничне свакодневне главобоље, од којих је већина значајно онеспособљена, код деце и адолесцената - 15.000, са значајном дисфункционалношћу. Ова учесталост је константа, значи битно се не мења у току времена и промењеним карактеристикама епоха. Стресови свакодневног живота вероватно доприносе тежини клиничке слике или већој појави удружених, често психичких, мада и соматских болести.
* Због чега пацијенте најчешће боли глава, шта показује пракса?
- Међу примарним главобољама најзаступљеније су мигрена, са учесталошћу 12 до 16 одсто, и главобоља тензионог типа, чија се преваленција процењује у распону 38 до 78 процената у општој популацији. Мигрена је, према подацима СЗО, у оквиру 20 хроничних болести које највише оптерећују друштво, а код жена чак на 9. месту.
* Колико често се дешава да пацијент хронично пати од главобоље, а да су све анализе у реду?
- У пракси се, најчешће, после искључивања симптоматских главобоља, узрокованих повишеним крвним притиском, анемијом, лошим видом, упалом синуса или другим телесним обољењима, или психичким поремећајима, најчешће прикривеном депресијом, посебно акутним или хроничним можданим оштећењима, срећемо са закључком да је све у реду. Болесник остаје са главобољом и препоруком да узима лекове за прекидање бола, да се и даље носи са овим стањем, које се, надаље, погоршава или компликује, углавном депресијом или анксиозношћу. Овде се посао ни близу не завршава, напротив почиње лечење хроничне главобоље, главобоље која се понавља, од стране стручњака за главобољу или другог специјалисте, па и лекара опште медицине обученог за ову проблематику.
* Како се адекватно лече главобоље?
- Основа лечења главобоља које се понављају је примена одговарајућих лекова, мада одређени значај имају и нефармаколошке методе. Фармакотерапија примарних главобоља се дели на акутну и профилактичну. Акутна терапија је збрињавање самог напада главобоље, а профилактична (превентивна), лековима предвиђеним за дуготрајну употребу, који се узимају неколико недеља до неколико месеци, према потреби и дуже. Овај начин лечења има за циљ да нападе главобоље прореди, ослаби, учини их лечивим адекватним леком за прекидање бола и других симптома или, идеално, потпуно укине.
* То превентивно лечење напада мигрене је врло значајно.
- Јесте и у ту сврху користе се биолошки лекови, који су, за разлику од класичних, синтетисани на бази природних супстанци, које воде порекло из живих материја. Лекови из ове групе су протеинског састава, садрже специфична антитела, која су створена са циљем да блокирају путеве настанка мигренског напада. Уочено је да они специфично делују на регулацију центара у мозгу, одговорних за настанак и пренос болних сигнала, као и осталих манифестација мигрене, на три начина. Ови лекови смањују ширење крвних судова у одређеним регијама мозга, које је типично за напад мигрене, имају противзапаљенско дејство у зидовима крвних судова и нервним влакнима захваћеним током напада мигрене.
Препоручујемо
ВРУЋИНЕ ПРОВОЦИРАЈУ НАПАДЕ: Будите опрезни на високим температурама ако имате астму
07. 07. 2024. у 20:40
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СУСРЕТ МЕРКЕЛОВЕ И ТРАМПА Питао је за Путина, а папа јој рекао: "Савијај, савијај, савијај - али осигурај да не пукне"
ДОБАР део одломака се односи на састанак који је имала са Трампом у Белој кући у марту 2017.
21. 11. 2024. у 17:17
Коментари (0)