СЈОГРЕНОВ СИНДРОМ: Сувоћа ока и уста указују на болест

Бојана Јовановић

06. 07. 2024. у 17:47

Учестала сувоћа очију и уста, болови у зглобовима, умор, симптоми су који оног код ког се јављају најчешће одведу код офтамолога или лекара опште праксе, ако их уопште схвати као претњу здрављу, а не пролазну слабост.

СЈОГРЕНОВ СИНДРОМ: Сувоћа ока и уста указују на болест

Фото Shutterstock

Још ако поменути болује од неке хроничне болести, чешће ће сметње приписати њој и, све популарнијој дијагнози, стресу, него што ће одмах отићи у „праве руке“. Адреса на коју би, заправо, требало одмах да се јави је специјалиста реуматолог или имунолог, јер је врло вероватно да је реч о не такој честој, хроничној аутоимуној болести званој Сјогренов синдром.

Знамо да је сваки дан лечења важан, па их не би требало улудо губити, а са њима и умањити квалитет живота. Шта доводи до појаве овог обољења, како настаје и шта утиче на његов постанак, објашњава нам доц др Вера Милић, интерниста-реуматолог Института за реуматологију:

- Сјогренов синдром је аутоимуно обољење у чијем настанку значајну улогу имају генетика, фактори спољне средине и неуроендокрини поремећаји. Утврђено је да присуство одређених гена повећава ризик за развој ове болести. Од фактора спољне средине највећи значај придаје се вирусним инфекцијама које покрећу процес аутоимуности различитим механизмима. У прилог томе иде чест налаз вирусних нуклеинских киселина у ткиву пљувачних жлезда оболелих од Сјогреновог синдрома. Када су у питању неуроендокрини поремећаји, највећи значај придаје се хормонима и то пре свега естрогенима. Сматра се да је управо недостатак естрогена у менопаузи најчешћи разлог повећане учесталости овог обољења код жена средње и старије животне доби.

Реч је о аутоимуној болести, који су најчешћи „окидачи“ због којих се она манифестује? Колико дуго, претходно, може бити присутна у организму, а да то ни не знамо?

Фото Shutterstock

- Као могући окидач болести најчешће се спомиње стрес, било да је у питању акутни, великог интезитета, или, чешће, хронични, пролонгирани, умереног интезитета. Болест почиње постепено, па се и симптоми тако развијају. Често је непрепозната, а, према подацима из литературе, просечно време до постављања дијагнозе износи шест година. Међутим, у клиничкој пракси дијагноза болести често се поставља након 10 и више година од почетка оболевања. Неретко се при првом ултразвучном прегледу жлезда утврде значајне промене у њиховој структури, што индиректно указује на дуго трајање болести.

Да ли је реч о наследној болести?

- Да, у питању је болест у којој фактори наслеђа имају значајну улогу. Међутим, појава аутоантитела у крви оболелих може годинама претходити почетку разбољевања. Рођаци оболелих од Сјогреновог синдрома такође су често носиоци аутоантитела за исту или сродне системске болести. Све је то доказ да су потребни и неки други фактори који подстичу развој обољења код особе која има генетску склоност ка њему.

Који су први показатељи да имамо Сјогренов синдром?

- Болест се најпре манифестује симптомима сувоће уста и очију, боловима у зглобовима, који могу да отичу, и синдромом хроничног умора. Овај тријас симптома практично је присутан код свих пацијената са Сјогреновим синдромом. Међутим, болест може почети атипично, нпр. трњењем ногу услед захватања периферних нерава или сувим кашљем узрокованим фиброзом плућа. Понекад, први знак болести може бити дугогодишње смањење броја белих крвних зрнаца у периферној крви.

Који симптоме најчешће пацијенти ни не примете, односно не доводе у везу са овом болешћу?

- Управо су ти почетни симптоми често потцењени и од стране болесника и ординирајућег лекара. Оболели често зглобне тегобе не доводе у везу са симптомима сувоће, као ни њихови лекари. Због тога је изузетно важно узети добро анамнезу (историју болести) која представља сигуран пут ка тачној дијагнози болести. С друге стране, симптоми сувоће очију и слузница су чести у општој популацији и не морају увек указивати на присуство болести. Посебно су учестали код старијих особа, где могу настати услед физиолошког смањења функционално активног жлезданог ткива и/или недостатка естрогена код жена. Код млађих људи најчешћи узрок сувоће очију је пролонгирано фокусирано гледање у екран рачунара. Међутим, убедљиво најчешћи узрок сувоће очију и уста у свим старосним групама је коришћење лекова, и то пре свега психоактивних, антидепресива, анксиолитика, седатива, али и многих других који се користе у лечењу различитих болести, најчешће кардиоваскуларних.

ИЗБЕГНИТЕ ПОГРЕШНЕ ДИЈАГНОЗЕ

Због чега се ово обољење тако тешко дијагностикује, па се симптоми често приписују другим болестима, пацијенти „лутају“ од специјалисте до специјалисте, губећи драгоцено време? Са којом болешћу се најчешће „помеша“?

- Системски карактер болести са могућом појавом њених манифестација од стране различитих органских система захтева мултидисциплинарни приступ оболелима. Понекад недостаје синтеза у формирању мозаика који чини дијагноза овог сложеног обољења и болесници су принуђени да лутају по лекарима различитих специјалности, без прецизне дијагнозе болести. Неретко се сматра да су тегобе психогене природе, посебно код млађих особа. Појава дифузних болова у меким ткивима уз хроничан осећај умора често води погрешној дијагнози фибромијалгије, док присуство хроничне упале зглобова упућује на дијагнозу реуматоидног артритиса.

Ако се не препозна и не лечи, до чега може довести?

- Код већине оболелих болест је бенигног и хроничног тока, и значајно им смањује квалитет живота. Болесници су склони интезивном развоју каријеса са брзим губитком зуба. Уколико се не примењује локална терапија сувог ока могу настати ерозије и оштећења његове површине, која понекад могу бити изражена. Најтежа компликација болести је појава лимфома који се јавља код пет одсто болесника, мада је ризик за добијање и до 20 пута већи у односу на општу популацију.

У којим годинама се најчешће јавља?

- Код жена средње животне доби, мада се јавља и у старијем узрасту, као и код деце. У београдском Институту за реуматологију лечи се значајан број деце оболелих од Сјогреновог синдрома, најмлађе у узрасту од пет година.

Може ли се и на који начин излечити или држати под контролом, да не напредује даље?

- Обољење је хроничног тока и попут већине аутоимунских болести не може се излечити. Међутим, применом одговарајуће терапије болест се може држати под контролом. Због могућег развоја лимфома потребне су редовне контроле реуматолога, посебно код болесника са хроничним безболним увећањем заушних пљувачних жлезда, кожним променама типа пурпуре, неуропатијом и лабораторијским налазом криоглобулинемије и ниским вредностима компоненти комплемента (дела имунолошког система).

Фото Shutterstock

Због чега је најчешће удружен са још неком болешћу и присутнији код жена него код мушкараца?

- Не зна се тачан разлог удружености Сјогреновог сндрома са другим болестима. Јединствена карактеристика ове болести је да се може јавити изоловано, када је у питању примарни Сјогренов синдром, или удружено са другим болестима, када је у питању секундарни Сјогренов синдром. Најчешће је удружен са другим реуматским болестима типа реуматоидног артритиса, системским еритемским лупусом или системском склерозом. Такође, може бити удружен и са аутоимунским тироидитисом, пернициозном анемијом, целијакијом и мултиплом склерозом. Разлог чешће појаве код жена у односу на мушкарце вероватно је хормонске природе. Код мушкараца је чешћа појава изолованог отока пљувачних и сузних жлезда, тзв. Микулићев синдром.

Који органи најпре страдају као последица ове болести?

- На почетку обољења најпре су захваћене сузне и пљувачне жлезде и зглобови. У даљем току болести може доћи до испољавања кожних промена, захватања периферних нерава, плућа, бубрега и других органа.

Како може гласити најгора прогноза за оболелог, а како најбоља, односно до чега све може довести?

- Најтежа компликација Сјогреновог синдрома је развој лимфома, док се у најбољем случају болест може манифестовати захватањем само сузних и пљувачних жлезда и зглобова. Системски карактер обољења указује на то да било који систем органа у организму може бити захваћен.

Фото: Shutterstock

У којој мери ова болест ремети начин живота?

- Основни симптоми болести у значајној мери умањују квалитет живота оболелих. Недостатак пљувачке доводи до чешћих инфекција уста, проблема са жвакањем и гутањем хране, док недостатак суза доводи до замагљеног вида, пецкања, свраба и осећаја страног тела у очима.

Која би била Ваша најважнија порука, па и савет, болесницима са Сјогреновим синдромом?

- Да се потруде и превазиђу страх који осећају након постављања дијагнозе системске болести. Ток болести је индивидуалан, код сваке особе понаособ различит, тако да се не треба оптерећивати прогнозом болести и могућим компликацијама. Требало би неговати оптимизам као позитивни животни став и редовно се контролисати код реуматолога, са циљем правовремене дијагнозе и лечења могућих компликација болести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.

21. 11. 2024. у 15:31

Коментари (0)

МВП бy Моззарт Спорт: Велики избор најбољих спортиста Србије!