ДО КАКВИХ ТЕГОБА ДОВОДИ ЛАЈМСКА БОЛЕСТ: Од безазленог убода крпеља до озбиљног ризика по здравље

Бораве у трави и као да само чекају да наиђемо не би ли се причврстили на нас, уболи и почели да нам сисају крв. Не верујемо да крпеље ико воли јер, иако су онако малени, представљају опасност по онога кога су уболи, било да је реч о човеку или домаћој животињи.

Фото Shutterstock

Бораве у трави и као да само чекају да наиђемо не би ли се причврстили на нас, уболи и почели да нам сисају крв. Не верујемо да крпеље ико воли јер, иако су онако малени, представљају опасност по онога кога су уболи, било да је реч о човеку или домаћој животињи. Ови пауколики ектопаразити тренутно су активни, те би требало добро да прегледамо кожу (сву, па и на темену) по повратку из природе и проверимо да ли су ту, јер нам могу пренети различите болести, међу којима је и лајмска.

Више о овом обољењу, како може прогресирати ако се не дијагностикује на време, томе на који начин се правилно ваде крпељи и много чему још значајном за „Живот плус“ говоре проф. др Јасмина Полуга, са Клинике за инфективне и тропске болести Универзитетског клиничког центра Србије, Медицинског факултета Универзитета у Београду, члан тима пројекта TalkToTick и др Снежана Томановић, са Института за Медицинска истраживања, Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду, руководилац пројекта TalkToTick.

Шта је лајмска болест?

- Лајмска болест или лајмска борелиоза је обољење људи и домаћих животиња чије узрочнике, спиралне бактерије борелије, преносе крпељи. То је мултисистемско обољење које најчешће захвата кожу, зглобове, нервни систем и срце.

Има ли много заражених крпеља у Србији?

- На нашим просторима проценат крпеља зарежених борелијама креће се од 20 до 30 одсто. Овај проценат варира у зависности од сезоне, развојног стадијума крпеља, локалитета и других фактора. Само одређене врсте крпеља преносе борелије, нису сви инфицирани борелијама, и неће убод сваког инфицираног крпеља довести до развоја болести. Такође, нису сви сојеви борелија и могу бити присутни у крпељима подједнако инфективни. Што је дуже крпељ причвршћен за кожу то је већи ризик од преношења инфекције, а сматра се да је минималан уколико се уклони током прва 24 сата. Међутим, борелије нису једини узрочници болести присутни у крпељима у Србији. Истраживањима је потврђено присуство узрочника и других, много мање познатих и препознатих болести, као што су крпељски енцефалитис, рикециоза, бабезиоза, анаплазмоза, туларемија, ерлихиоза… Са циљем да одговоримо на питање у којој мери крпељи и узрочници болести присутни у њима заиста представљају ризик по здравље људи у Србији иницирали смо пројекат TalkToTick финансиран кроз програм ПРИЗМА Фонда за науку Републике Србије. Више о овом пројекту, медицинском значају крпеља као и начину на који могу да се прикључе пројекту грађани могу да сазнају на интернет страници www.talktotick.rs.

* Који су први симптоми болести и када се могу јавити?

- Први и најчешћи симптом лајмске болести је карактеристично црвенило у облику мете које се јавља на месту убода. Овај симптом се може јавити десетак дана након убода крпеља (инкубациони период је од 3-33 дана). Од пропратних симптома могу да се јаве температура, умор, малаксалост, главобоља, болови у мишићима и зглобовима.

Да ли мора да се појави црвенило као показатељ заразе или може и другачије да се манифестује?

- Управо поменути тзв. конституционални симптоми (повишена температура, умор, малаксалост, главобоља, болови у мишићима и зглобовима) могу да се јаве самостално, без појаве еритема на кожи.

Да ли би сви они које је убо крпељ требало самоиницијативно да ураде анализе и провере јесу ли су инфицирани?

- Након убода крпеља, уколико је био инфициран, антитела се јављају тек након четири седмице. Према томе, најважније је пратити да ли је дошло до развоја наведених промена на кожи и/или неких од наведених, пратећих симптома.

КАКО СЕ ВАДИ

Како се правилно вади крпељ?

- Уколико уочимо крпеља на кожи најважније је да га уклонимо што пре како бисмо смањили ризик од преношења инфекције. Правилно се вади механички, пинцетом или направама за вађење крпеља, без употребе било каквих хемијских средстава (уља, алкохола, сапунице, ацетона, сланих раствора или слично). Пинцету дезинфикујемо алкохолом, а затим крпеља ухватимо што ближе кожи и лаганим покретом на горе га извучемо. Након вађења крпеља место убода можемо да дезинфикујемо 70-процентним алкохолом. Важно је да крпеља не стискамо и не гњечимо приликом вађења јер се на овај начин поспешује преношење узрочника болести уколико је инфициран.

Да ли би требало да га вртимо укруг пинцетом, како већина људи мисли?

- Није неопходно, интензивно увртање чак није ни препоручљиво, важно је да крпеља ухватимо пинцетом што ближе кожи и пажљиво га извучемо на начин који нам је згодан, без гњечења и кидања.

Може ли некога да убоде заражени крпељ а да се потом не разболи?

- Да, у већини случајева убод крпеља пролази без икаквих последица. Чак и у случају да је крпељ заражен он не мора да пренесе узрочника болести на човека, а уколико и дође до преношења не значи да ће доћи до развоја болести.

Лечи ли се лајмска болест лакше ако је добије неко млађи него старији?

- Када говоримо о лајмској болести, много је важније имати у виду у којој фази лечимо оболелу особу. Али, ако говоримо уопштено, лечење је углавном теже код старијих особа, те оних са преегзистентним обољењима и имункомпромитованих пацијената.

Чему су најсличији симптоми, којим болестима, па оболели ни не помисли одмах на њу?

- У раној локализованој фази, најлакше се поставља дијагноза лајмске борелиозе. Међутим, у другој и нарочито трећој фази, може доћи до испољавања бројних симптома имајући у виду мултисистемски карактер ове болести, тако да у обзир могу доћи различита реуматолошка, неуролошка и кардиолошка обољења, али и друга инфективна обољења.

Где најчешће живе заражени крпељи, да ли их има и у градским срединама?

- Заражених крпеља има у шумама и на ливадама, али и у градским срединама, парковима.

Када су активни крпељи, при којим временским температурама?

- Активност крпеља зависи од температуре и влажности ваздуха, и у нашим крајевима најчешће траје од априла до октобра. Највише активних крпеља има током пролећа и нешто мање током јесени, док су у топлим и сушним летњим месецима мање активни. Са климатским променама продужава се сезона активности крпеља, тако да их можемо очекивати и током јануара и фебруара уколико су температуре изнад 10 степени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације