КАДА ДЕЦА МОРАЈУ КОД ЛОГОПЕДА: Родитељи, опрез - Изостанак потребе за комуникацијом је сигнал за узбуну

У последње време приметно је да велики број деце све касније проговара или неправилно говори. Чини се да је раније највећи проблем код малишана представљало неправилно изговарање слова р, док данас многи једва састављају реченице.

Фото Shutterstock

У последње време приметно је да велики број деце све касније проговара или неправилно говори. Чини се да је раније највећи проблем код малишана представљало неправилно изговарање слова р, док данас многи једва састављају реченице. Зашто је то тако, на шта је важно да родитељи обрате пажњу и када је време да потраже помоћ логопеда? На ова и друга питања за "Живот плус" одговара Бранислав Русов, мастер логопед, који за почетак објашњава шта је логопедија:

- Логопедија је мултидисциплинарна наука која подразумева превенцију, дијагностику и рехабилитацију поремећаја комуникације међу људима. Она обухвата све процесе и функције који су повезани са продукцијом вербалног и писаног језика и невербалне комуникације.

* Због чега малишани све касније проговарају?

- Постоје различити фактори који утичу на то да деца касније проговарају, али у последњих десет и више година у најочигледније разлоге спадају убрзан начин живота и преоптерећеност родитеља борбом за егзистенцију. Родитељи много времена проводе на послу, што за последицу има недостатак комуникације са децом која су све више изложена разним екранима (пасивна пажња), уместо да добију повратну информацију од саговорника у породици и на тај начин комуницирају, користе логику, креативно размишљају и уче.

* Шта би требало да буде сигнална лампица родитељима, који су показатељи да је детету потребан логопед?

- Свако доба у одрастању детета карактеришу одређени степени развоја говора, когнитивних функција и комуникације. Ако дете у било ком узрасту покаже значајно одступање од уобичајеног развојног пута, потребно је консултовати педијатра и логопеда. На пример, то може бити недостатак контакта погледом, изостајање гукања, брбљања, недоследна реакција на звук, афективне реакције, проблеми са гутањем и жвакањем...

Фото: Shutterstock

НОРМАЛНА ОДСТУПАЊА

* Шта је и у ком узрасту очекивано и "нормално" да дете ради и говори, а шта није?

- Постоје скале и развојне мапе у којима је тачно дефинисано шта се очекује да дете савлада на плану говора, пажње, когниције и моторике. При томе би увек требало узети у обзир да постоје нормална одступања од просека услед: нормалних индивидуалних разлика у развоју сваке функције (рецимо моторике), нормалних индивидуалних разлика у склопу развоја( код неке деце се брже развија моторика а код неке говор), нормалних разлика између дечака и девојчица и нормалних разлика у односу на социјално-културну средину.

* Када би требало да га одведете на логопедску процену?

- Када родитељ примети да дете нема потребу за комуникацијом, када се не оглашава и изостаје контакт погледом. Или у било којој другој ситуацији када има неке тегобе у комуникацији, савладавању школских вештина, поремећају артикулације, ритма и темпа говора...

* Шта све може да "излечи" логопед?

- Битно је да се напомене да логопедија није везана само за дечји узраст. Генерално речено, логопед лечи поремећаје свих облика вербалне и невербалне комуникације код деце и одраслих.

* Колика је улога родитеља у томе?

- Родитељи су неизоставна помоћ у реализацији третмана и у рехабилитацији било ког облика поремећаја. Они и логопед морају да функционишу као уигран тим да би се правилно и успешно спровео комплетан план третмана, што између осталог значи да логопед мора да обучи и родитеља да спроводе задатке у кућним условима.

Фото Shutterstock

ДОВОДИ И ДО АНКСИОЗНОСТИ

* У ком животном добу се подразумева да дете већ течно говори и има релативно богат вокабулар?

- Деца обично почињу да говоре течно око треће године, међутим, важно је напоменути да се темпо развоја говора може разликовати код сваког малишана, па неки од њих могу почети да говоре течно раније или касније. У трећој години просечно дете обично има фонд речи од 200 до 1.000.

* До чега све могу довести проблеми ако се не лече?

- Уколико се не лече, говорно језички поремећаји могу довести до дисхармоничног развоја, социјално-емоционалних, когнитивних и разних психолошких проблема.

* Када су могући психолошки проблеми?

- Деца често услед проблема у говору постану анксиозна, теже склапају пријатељства, имају потешкоће да адектавно развију свој емоционални израз. То се одражава на свеобухватан социо-емоционални развој у дечјем периоду, касније током школовања и у одраслом добу, где неки проблеми могу постати и патолошки.

* Да ли малишани којима се родитељи одмалена обраћају на два различита језика касније проговоре?

- Не постоје чврсти докази да је обраћање деци на два различита језика узрок каснијег проговарања, али у пракси се у неким случајевима показало да се код те деце јављају тешкоће у говору, а касније и у савладавању школског градива.

* Има ли та прерана билингвалност и предности?

- Има. Предност је у јачању когнитивних способности. Билингвална деца у школи често по успеху надмашују вршњаке. Ако у породици родитељи говоре различитим матерњим језиком, увек неко од њих користи један а други се служи другим језиком у комуникацији са дететом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације