КАД СКОЧИ ПРИТИСАК - АНКСИОЛИТИК: Савет стручњака како се и која терапија узима код проблема хипертензије

ПРЕМА важећим препорукама европског и америчког удружења кардиолога, и лекари у Србији су добили и прихватили смернице да код пацијената код којих се често јављају скокови крвног притиска прописују лекови из групе анксиолитика ("алпразолам", "лоразепам", "бромазепам"... ), а не јаким и брзоделујућим антихипертензивним медикаментима као што су "зоркаптил" (катопил) и "нифелат".

Фото Shutterstock

Примаријус др Драган Мијалковић, кардиолог из Ниша, ову новину објашњава за "Новости" чињеницом да је у великом броју случајева, узрок скокова крвног притиска је последица анксиозности, страха, депресије или додатне психичке надоградње код склоних особа. При томе, како наглашава, ово се односи на особе код којих је претходно урађена детаљна кардиоваскуларна дијагностика и процењен кардио и цереброваскуларни ризик.

Нова истраживања указују да око 97 одсто можданих удара није последица високог крвног притиска, већ стварања угрушка, односно тромба у крвном суду, или много ређе, пуцања крвног суда у мозгу.

- Већина пацијената када измери висок крвни притисак, уплаши се и страхује од шлога, а он се као последица хипертензивне кризе дешава код свега око три одсто популације. Зато се по најновијим препорукама саветује да се висок притисак постепено обара помоћу брзоделујућих анксиолитика који особе ослобађа страха, забринутости, тензије и негативних мисли, што последично доводи и до ширења крвних судова и пада притиска. Механизам дејства анскиолитика у оваквим ситуацијама је много учинковитији и безбеднији од брзоделујућих лекова за обарање крвног притиска.

За све особе који по савету изабраног кардиолога у резерви кућне апотеке имају "нифелат" или "зоркаптил" (катопил) за хитно обарање високог притиска, наш саговорник напомиње да их не пију олако.

- Њихова примена је оправдана једино када се одржавају изразито високе вредности притиска и након узетог лека за смирење, односно анксиолитика. Треба нагласити, да антихипертензивни лекови могу да оборе притисак на веома ниске вредности, које могу озбиљно да угрозе целокупно здравље пацијената и повећају ризик од можданог удара, што је посебно значајно код старије популације - напомиње др Мијалковић.

Наш саговорник, који се уско стручно бави хипертензијом, саветује да се крвни притисак редовно мери два до три пута недељно, у периоду без тегоба, у кућном окружењу.

- Свакодневно мерење крвног притиска се препоручује само до регулације и стабилизације крвног притиска у краћем периоду око недељу дана, или у зависности од постизања циљних вредности притиска - каже Мијалковић. - На тај начин се омогућава прилагођавање адекватне терапије.

За оне који услед наглог пораста температуре имају склоност пада крвног притиска, др Мијалковић саветује да се не излажу подневном сунцу, одмарају у расхлађеној просторији, уносе више течности:

- Код особа код којих пад притиска доводи до изражених тегоба, идеално је ако су у прилици да додатно узму сланији оброк, нпр. два тањира готове супе из кесице која се брзо припрема.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације