РАМОНДА НИЈЕ САМО ЈАК СИМБОЛ: Биљка феникс - Нада за Паркинсонову и Алцхајмерову болест

РАМОНДА (Ramonda Serbica), биљка позната и као српска и наталијина рамонда, заправо је зимзелени жбун.

Фото: Ботаничка башта

Рамонда се користи као украсна биљка, али постоје записи и о коришћењу у народној медицини. Њеним потенцијалним здравственим користима баве се и истраживања новијег датума, од којих би један пројекат српских научника могао у будућности да оправда епитет револуционарног.

Рамонда има краћу, дрвенасту смеђу стабљику са листовима при тлу и љубичастим цветом у чијем „срцу“ је жута круница. Станиште су јој брдовити, односно стеновити предели, жбуње и шикаре. Изузетно је атрактивна због нежне, али уједно експресивне боје, па је радо коришћена као украсна биљка у парковима, баштама и балконима. Користи се као украсна биљка у баштама и парковима. Постоје записи, али и клиничка истраживања која су проучавала потенцијалне медицинске ефекте на људско здравље.

Позната је и као „биљка феникс“, која због ретке способности рехидратације може дословно да се „врати у живот“. Расте у Србији, Грчкој и Македонији, угрожена је и спада у заштићене биљне врсте. У народу је још позната и као „васкршњи цвет“ из два разлога: цвета у време Васкрса, а оживљава након дугог периода суше.

Једно од имена добила је по краљици Наталији, а у ботанику и литературу први ју је уврстио Јосиф Панчић.

проф.др Маја Лазаревић

Рамонда и истраживања: Од древне ендемске биљке до лека

Рамонда се према ранијим записима травара и народних лекара користила као помоћ код грознице, главобоље и кожних болести. Медицина је, међутим, данас отишла неупоредиво даље у испитивању потенцијалних здравствених користи рамонде, у чему предано учествују и српски научници. Наиме, стручни истраживачки тим наших научника окупљених у пројекту LEAPSyn-SCI, има за циљ да помоћу ЛЕА протеина акумулираних у листовима рамонде у периоду суше смањи агрегацију синуклеина.

Овај процес се сматра једним од почетних корака развоја појединих озбиљних неуродегенеративних обољења. Практично, у истраживању у оквиру програма „Промис“, финансираном од стране Фонда за науку, први пут су управо из српске рамонде произведени ЛЕА протеини.

Фото Shutterstock

Рамонда и нада за оболеле од Алцхајмерове и Паркинсонове болести

У основи Алцхајмерове и Паркинсонове болеи, најзаступљенијих тешких неуродегенеративних обољења, јесте механизам агрегације алфа-синуклеина у облик нерастворљивих, амилодних влакана. Иако постоје бројна истраживања са циљем индентификацију малих молекула који би спречили агрегацију алфа-синуклеина процес имунотерапије амилоидних влакана, адекватан медикамент још увек није пронађен. Откривање ефикасне терапије која би утицала на овај механизам, сагласни су научници, јесте боље разумевање агрегационих путева алфа-синуклеина, његове основне и измењене биолошке функције.

У ранијим изјавама за медије, др Марија Видовић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду и вођа пројектне студије, рекла је да је пројекат и заснован на феномену биљака „васкрсница“, које имају способност да преживе у дугим периодима без воде, које се након рехидратације поново враћају у живот.

Научница је појаснила да управо недостатак воде, односно дехидратација нарушава структуру протеина и липида, а то доводи до губитка интегритета и ћелијске функције. Према њеним речима, такозвани ЛЕА протеини се појачано производе управо у листовима биљака васкрсница, каква је и српска рамонда. Тако се спречава агрегирање важних протеина и губитак њихове функције.

Наталијина рамонда, Фото З. Јовановић

У чему је могућа револуционарност овог пројекта

Како и поред непрекидних напора научне стручне заједнице тачан узрок а ни лек за Паркинсонову и Алцхајмерову болест нису дефинисани, актуелне терапијске опције служе ублажавању последица, умањењу симптома, као и продужавању функционалности оболелих.

– Приступ коришћен у LEAPSyn-SCI пројекту је иновативан и представља могућност отварања нове димензије развијања терапеутских приступа за терапије против Паркинсонове болести. Потенцијал ЛЕА протеина да спречи агрегацију алфа синуклеина је потпуно неистражен и први пут предложен овим пројектом српских научника. Најпре ће се под задатим експерименталним условима испитати интеракција ова два протеина, а након тога ће се отворити могућност за тестирање на вештачким системима и културама ћелија – изјавила је др Видовић.

(еКлиника)

БОНУС ВИУДЕО - СОЛАРНА ВОДА ЗА ПРОЧИШЋАВАЊЕ ОРГАНИЗМА: Ево како се прави

Препоручујемо

Др Новости

0 7

УПАЛА ЖЕЛУЦА: Седам биљака које могу да ублаже гастритис

04. 04. 2024. у 07:30

Др Новости

0 4

ЗА МИРНЕ ЖИВЦЕ И ДОБАР САН: Валеријана - Користи се више од 2.000 година, ефикасне су и капи и чај

25. 03. 2024. у 13:00

Др Новости

0 22

ОД САЛАТЕ И ДОДАТКА КАФИ, ДО ЛЕКА: Маслачак - чај код камена у жучи и упала, сируп од цвета код кашља, а сок код стомачних тегоба

21. 03. 2024. у 13:00

Др Новости

0 3

КОПРИВА АКО ИМАТЕ АРТРИТИС Лек из природе: Здрави и корен, листови и семе, а ако имате алергије - обавезно је користите

07. 03. 2024. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације