СУПЛЕМЕНТАЦИЈА, ЗА ИЛИ ПРОТИВ: И превише витамина Ц може да нашкоди

У времену ужурбаног начина живота брзо и једемо, не водећи довољно рачуна о нутритивним својствима и квалитету хране коју уносимо.

Фото Shutterstock

 Када на то додамо и индивидуално повећане потребе организма за појединим витаминима, минералима, амино киселинама, ензимима, долазимо до тога да се олако одлучујемо за употребу суплемената, које доживљавамо као неке чаробне пилуле које ће надоместити све што нам недостаје.

Пијемо их махом по препоруци, водећи се мишљу да не могу да шкоде, па их неретко узимамо и по неколико различитих, свакодневно, месецима па чак и годинама. Међутим, то није најбољи приступ употреби суплемената јер се и са њима, као и са свим, може претерати. Шта све спада под суплементе објашњава др сци. мед Марија Анђелковић, из Центра за спортску исхрану и суплементацију:

- Под суплементима се подразумевају додаци исхрани. Према дефиницији то су намирнице које допуњују нормалну исхрану и представљају концентроване изворе витамина, минерала или других супстанци са хранљивим или физиолошким ефектом. Налазе се у дозираним облицима, и узимају се у одређеним појединачним количинама. Ако све то посматрамо кроз свакодневни живот, под суплементима се подразумева витамин Ц, магнезијум или нпр. пробиотик.

Које од њих смемо да узимамо на своју руку, а које никако не?

- Ако се савет не добије од лекара или фармацеута, треба знати да самовољна суплементација може да буде ризична. Ризик се огледа пре свега у њиховом одабиру, потенцијалној интеракцији са другим суплементима или лековима, као и утицају на опште здравље. Тешко је лицитирати шта није опасно а шта јесте, јер чак и обичан витамин Ц који бисмо попили у много већој дози од препоручене може да има нежељене ефекте. Сматра се да витамини и минерали нису високо ризични у том погледу, али и са њима би требало бити опрезан.

Фото Shutterstock

Да ли би требало најпре урадити анализе крви, па тек онда се одлучити за суплементацију?

- У идеалним условима, препоручује се суплементација на основу индикација и доказа. То значи да кад год можемо да измеримо супстанцу са којом желимо да се суплементирамо, то треба и да урадимо. Разлог је једноставан - откривамо да ли постоји дефицит и онда, ако постоји, меримо ефекат пре и после суплементације. Нажалост, није једноставно све одредити из крви или урина, јер се неке супстанце не детектују лако, а некима је цена висока и неприступачна. Дефицит поједине супстанце можемо да одредимо или анализом крви, које показују да је тај дефицит и мерљив у организму или анализом дневника исхране, на основу код видимо да ли дефицит постоји у уносу одређених намирница.

У последње време велики акценат је стављен на додатни унос витамина Д. Да ли је он, заиста, неопходан сваком и у којој мери? Колико је и у чему користан?

- Унос витамина Д је како код наше популације, тако и у земљама у региону, дефицитаран из два основна разлога – не уносимо га довољно путем хране и не проводимо свакодневно 15-20 минута под сунчевим зрацима како би се метаболисао. Витамина Д има у биљним уљима, лососу, туни, сардинама, печуркама, изнутрицама, путеру, сиру, семену сунцокрета или намирницама које су обогаћене витамином Д (млеко) итд. Популационе студије на нашем становништву показују да смо као нација дефицитарни са овим витамином, који је неопходан за регулацију нивоа калцијума и здраве кости, имуни одговор, синтезу хормона и протеина, регенерацију ћелија и функцију мишићних ћелија. Најбољи савет је да одредите ниво витамина Д у крви (анализа која може да се ради у било које доба дана и кошта око 2000 динара) и да, када се утврди степен дефицита, кренете са суплементацијом.

Са уносом којих витамина и минерала морамо бити нарочито опрезни, да не претерамо и тиме угрозимо здравље?

- Са свим витамина и минералима треба бити опрезан јер сваки од њих у прекомерној дози може бити опасан. Зна се да се хидросолубилни витамини (витамини Б комплекса и витамин Ц) излучују путем урина, уколико се унесу у прекомерној дози, пошто су растворљиви у води. С друге стране, витамини који су растворљиви у мастима (А, Д, Е и К) могу да стварају депое уколико се прекомерно унесу и тако имају штетан ефекат. Што се тиче минерала, треба бити опрезан са свима и поштовати ПДУ – препоручен дневни унос. Уколико неки препарат има 500% ПДУ (пет пута већу концентрацију од препоручене), поставља се питање да ли нам је потребна толика концентрација супстанце и какав је њен пут у организму.

Сметају ли јетри вештачки додаци исхрани?

- Особе са обољењима бубрега или јетре требало би да буду опрезне приликом коришћења суплемената јер се они у јетри највећим делом метаболишу а путем бубрега избацују (један део суплемената). Уколико је особа здрава и поштује препоручену дозу, уз оправдан разлог за суплементацију, не би требало да буде већих проблема.

Које смемо да узимамо само уз консултацију са доктором?

- Уколико неко има хронична обољења, тешка акутна стања, проблеме са гастроинтестиналним или кардиоваскуларним системом, требало би да се саветује са лекаром пре употребе суплемената. Иако се продају без рецепта, неки од њих могу да имају ефекат лека и треба бити обазрив приликом коришћења. На пример, суплементација гвожђем без консултације са лекаром може бити штетна по здравље.

Треба ли правити паузе у узимању? Колико дуге?

- Паузе у коришћењу суплемената треба правити након периода у коме су они испољили свој жељени ефекат или нема јасних разлога за коришћење, и то је индивидуално. Уколико се суплемент узимао због дефицита, пауза наступа након што је он нестао. Ово питање често постављају спортисти који користе по 10 суплемената и кратке паузе праве када прође такмичарска сезона. Уколико суплементе узимамо превентивно, као на пример пробиотике ради побољшања имуног одговора током зимског периода, онда се пауза прави када прође тај период. За све друге суплементе који се користе током целе године, треба правити паузу од минимално 15 дана након три до шест месеци коришћења (зависи од суплемента) пре него се поново крене са суплементацијом, мада то нигде није јасно дефинисано.

Фото Shutterstock

Могу ли они да буду замена за лекове?

- Могу да имају терапијски ефекат али треба бити обазрив у бирању термина "лечење", јер је оно искључиво остављено за лекове. Суплементи могу да смање тегобе и некада је њихов ефекат скоро једнак појединим лековима, али за то је потребно време, стручан савет и праћење стања. Здравствена изјава за суплементе означава функционалну улогу одређеног нутријента и његову повезаност са смањењем негативног утицаја фактора ризика по здравље. Тако на кутији са омега 3 масним киселинама сме и може да пише да смањују ризик од поремећаја липидног статуса, док на кутији магнезијума према законској регулативи сме да стоји да учествује у одржавању нормалног крвног притиска.

Где се крије највећа опасност у конзумацији суплемената?

- Највећа опасност се сигурно крије у контаминацији суплемената и њиховом црном тржишту. Законска регулатива дијететских суплемената у целом свету не дефинише да се контролише састав активних супстанци и њихова концентрација. Због тога се на декларацији суплемента може наћи супстанца које нема у препарату, или још опасније – супстанца која није декларисана а може имати штетне ефекте. Такав вид намерне или ненамерне контаминације доводи у ризик купца јер може да доведе до нежељених ефеката. На пример, препарат за смањење телесне масе може да има у себи стимуланс који није декларисан, а могуће је да изазове промене од повишеног крвног притиска до инфаркта.

А приликом бављења спортом?

- Опасност је у томе што суплементи који се рекламирају за повећање спортских способности могу да садрже забрањене допинг супстанце, због којих ће спортиста бити допинг позитиван и суспендован, а да тога није био свестан. Зато сви морамо да схватимо да суплементација носи ризик који прихватамо, јер за разлику од лекова њихов састав није строго контролисан.

Може ли се добром исхраном и начином живота избећи потреба за суплементацијом?

- Према званичним препорукама многих институција које се баве нутрицијом, правилна и уравнотежена исхрана не захтева посебну суплементацију. Међутим, довољно је да свако од нас анализира један дан и схвати да нисмо имали пет распоређених оброка, да храна није била разноврсна, да нисмо имали довољно порција воћа и поврћа... Потребно је време и воља да се испоштују чак и основна начела правилне исхране и ту суплементација ступа на сцену, да употпуни нашу исхрану.

Препоручујемо

Др Новости

0 9

ОД БОЛОВА У СТОМАКУ, ДО МРШАВЉЕЊА: 7 благотворних утицаја пиринчане воде на организам

09. 04. 2024. у 07:30

Др Новости

0 2

ОПАДАЊЕ ЗБОГ МАЊКА ГВОЖЂА? Шта нам коса може рећи о стању организма и нашем здрављу

08. 04. 2024. у 07:30

Др Новости

0 7

МЛАДИ ЦРНИ ЛУК: Зашто треба јести што више овог поврћа

07. 04. 2024. у 06:45

Др Новости

0 6

ОВИХ 5 ЗНАКОВА МОГУ ДА УКАЖУ НА ПОВИШЕН ХОЛЕСТЕРОл: Бол у ногама током ходања је један од њих

06. 04. 2024. у 16:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације