"БУДУЋНОСТ КАРДИОЛОГИЈЕ": Генетска терапија нас води ка излечењу срчаних обољења

ЛЕЧЕЊЕ високог крвног притиска изразито је смањило мождани и срчани удар и прерану смрт.

Тим Клинике за васкуларну хирургију у сали / Фото З. Јовановић

Истовремено, лекови за снижавање холестерола и модерни лекови за дијабетес су, такође, допринели мањој смртности од нежељених кардиоваскуларних догађаја. Као последица тога, већина грађана, посебно у економски богатим земљама, много је здравија у односу на своје претке и стога живи дуже.

У интервјуу за "Новости" каже професор др Томас Лушер, интервентни кардиолог и председник Европског удружења кардиолога, који је недавно у Српској академији наука и уметности одржао предавање на тему "Будућност кардилогије", каже да се предано ради на томе да се бројна кардиоваскуларна стања излече, а не да лече:

- На пример, нове технологије, коришћењем генетских маказа ЦРИСПР-Цас9 вероватно ће моћи да смање ниво холестерола, чиме ће појава срчаног удара бити значајно смањена. Иста технологија за коју је додељена Нобелова награда 2020. године, већ је успешно тестирана на неколико пацијената са обољењем срчаног мишића званим амилоидоза. Даљи развој ових технологија може бити од помоћи код болести срчаног мишића уопште које изазивају срчану слабост. Дакле, можда бисмо могли да обуздамо број срчаних пацијената на дужи рок.

* Многи су сагласни да је будућност медицине, па самим тим и кардиологије у превенцији. Да ли је могуће спречити хипертензију, поремећај липида и дијабетес?

- Сва ова стања су повезана са гојазношћу, великом пандемијом која угрожава здравље широм свет, а посебно у богатим земљама. Треба напоменути да се са сваким килограмом дебљања крвни притисак благо повећава, а код оних који имају генетску предиспозицију расте и ризик од дијабетеса. Што се тиче липида, посебно триглицерида, они су у великој мери повезани са дебљањем и конзумацијом алкохола, док ЛДЛ холестерол, главни покретач атеросклерозе, и на његове компликације, као што су инфаркт миокарда, мождани удар и срчана смрт, само благо утичу промене телесне тежине.

FOTO: Privatna arhiva

* С обзиром на то да је животни век дужи него што је био пре 50 година, да ли то значи да ћемо се у будућности суочити са великим бројем срчаних болесника?

- Од 60-их година 20. века смртност од срчаног удара са 50 одсто спала је на 10 одсто, што је огроман успех. Међутим, чињеница је да без обзира на тај напредак, при крају живота, кардиоваскуларна стања и даље остају изузетно доминантна и, као таква, број пацијената са кардиоваскуларним обољењима ће се с временом повећавати како популација стари. Међутим, ово предвиђање заиста зависи од тога да ли ћемо на крају моћи да излечимо, а не да лечимо кардиоваскуларна стања.

* Да ли ће врхунска кардиологија у будућности бити резервисана само за имућне који имају срећу да живе у уређеним друштвима?

- Истина је да је огроман напредак који је кардиологија постигла током година са ефикаснијим третманима лековима, као и апаратима, срчаним залисцима и балонима и стентовима, довео до значајног повећања трошкова здравствене заштите. Ово није изненађујуће, пошто су ефикасни системи генерално скупљи од неефикасних. Међутим, на крају, нови генетски алати који се користе за лечење кардиоваскуларних стања могу се показати ефикаснијим, а у неким случајевима, лековите природе и, као такви, биће много исплативији јер спречавају кардиоваскуларне догађаје укључујући срчане ударе, мождани удар и изненадну смрт, што је све скупо за здравствене системе. С друге стране, мора се узети у обзир да одлуке о томе да ли друштво жели да улаже мање или више у своју здравствену заштиту је политичко и/или културно питање о којем свака нација мора да одлучи појединачно.

* Које земље могу да се похвале великим стручњацима из области кардиологије?

- Науку и медицину су одувек неговале изузетне личности и мотивисани лидери широм света. Било која нација, било која култура и етничка припадност су донели такве лидере. Међутим, број и успех таквих особа зависи од културе, њиховог образовног и здравственог система и, као таквих, нација које негују иновације и пружају оптимално образовање у школама и на универзитетима. Подразумева се да ће сиромашне земље бити у неповољнијем положају за такав развој. Али, истини за вољу, многи од најталентованијих грађана сиромашних земаља отишли су у Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Немачку и слично да би наставили своју каријеру.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације