ЗАБОРАВЉАЊЕ ЗБОГ МАЊКА Б12: Упозорење лекара - Хипервитаминоза је потцењена, али може бити опасна

ЧЕСТО нам се догађа да се физички осећамо лоше, примећујемо код себе назнаке различитих обољења, кренемо у потрагу за правом дијагнозом...

Фото Shutterstock

Обилазимо лекаре разних специјалности. Лутамо у потрази за истином. Ни не помислимо да се одговор на питање шта нам је крије у анализи крви, односно провери количине депоа витамина који се налазе у нашем организму. Тело све зна и сигнализира, само би требало да ослушнемо шта нам говори, а проверавање наведеног статуса "склaдиштених" витамина и хормона својеврсни је превод језика нашег организма.

Најбољи "преводиоци" ове врсте језика пацијентима су ендокринолози, доктори који се баве том граном медицине. Колико је важно бар једном у животу урадити анализу крви из које можемо видети количину депоа одређених витамина у организму, објашњава нам асистент др Љиљана Марина, интерниста ендокринолог:

Фото: Free Images Pixabay

- Свако од нас током живота пролази кроз различите фазе психолошког и физиолошког развоја и адаптације на стресоре из околине. Индивидуалне генетске предиспозиције представљају значајан део механизма прилагођавања и адекватне реакције на варијабилне стресоре, док остатак стечених механизама функционише онолико добро колико и сви чиниоци укључени у његово очување. Оксидативни стрес представља нарушену спрегу про/анти оксиданата у организму и води до настанка low grade (нижег степена) запаљења, цитокинске стимулације и, последично, настанка одређених болести и туморигенезе.

У последње време много се говори о значају витамина Д, толико да малтене сви почињу да га пију "на своју руку". У чему људи греше приликом таквог приступа и колики је заиста значај тог витамина?

Фото Shutterstock

- Он је први пут идентификован као витамин у 20. веку, а потом препознат и као прохормон, са важном особином да се може унети егзогено и синтетисати ендогено у кожи посредством сунчеве светлости. Припада групи липосолубилних секостерола (скуп супстанци топивих у мастима), и сам по себи је неактиван, док његов активни метаболит, калцитриол, представља једну од кључних карика у регулацији хомеостазе калцијума и фосфора, те директно утиче на здравље коштано-зглобног система. Низак статус витамина Д постао је веома честа појава у популацијама широм света са порастом учесталости његовог мерења, а драстичан дефицит витамина Д статистички је повезан са повећаним морталитетом, ризиком од инфламаторних и кардиоваскуларних болести, као и инфекција. Ипак, број адекватних студија на ову тему је недовољан и нерепрезентативан, са великим бројем придружених фактора који утичу на прецизност показаних резултата.

Шта од спољних, а шта од унутрашњих фактора утиче на његово смањење и уништавање у организму?

- Недостатак витамина Д је проблем глобалног јавног здравља. Око милијарду становника има мањак овог витамина, а чешће се јавља код старијих, гојазних и хоспитализованих болесника. Узроци који доводе до дефицијенције су бројни, почев од недовољног уноса путем хране и неадекватне апсорпције, смањеног излагања сунцу, поремећаја на нивоу ендогене синтезе (код особа са хроничним болестима јетре), па све до повећане разградње у организму (под дејством лекова попут карбамазепина, фенобарбитала, нифедипина, спиронолактона и клотримазола). Такође, извесни малапсорбциони синдроми (поремећаји варења и апсорпције храњивих материја) попут целијачне болести, инфламаторних болести црева, болести панкреаса, као и гастрични бајпас, могу довести до мањка витамина Д.

На шта указује мањак, а на шта вишак, ако се уопште и може створити животом на нашем поднебљу?

- Витамин Д се највећим делом синтетише у кожи када је тело изложено сунчевим зрацима, а другим делом се уноси храном и као такав, може се наћи у уљаним рибама, црвеном месу, жуманцу и млечним производима. Чак 50–90 одсто витамина Д ствара се у кожи и довољно је свега 20 минута излагања сунчевој светлости дневно да се превенира његова дефицијенција. Одговоран је за нормалан развој кости и игра важну улогу у регулацији хомеостазе калцијума, магнезијума и фосфата. Мањак витамина Д води у прегршт проблема, пре свега рахитиса у дечјем узрасту, док код одраслих доводи до остеопорозе, а последично и патолошких фрактура. Нове студије показују и да постоји повезаност између мањка витамина Д и канцера, обољења кардиоваскуларног система, дијабетеса, аутоимуних болести и депресије.

Шта сигнализира хипервитаминоза?

- Хипервитаминоза је ретко, али потенцијално опасно стање које настаје услед присуства енормних количина витамина Д у организму. Најчешћи узрок је претеран унос суплемената који садрже витамин Д. Дакле, излагање сунцу, а ни храна, неће изазвати ово стање, зато што наше тело регулише количину витамина Д који се ствара у кожи, а храна не садржи количину која би изазвала хипервитаминозу. Као последица хипервитаминозе, развија се хиперкалцијемија, која се манифестује мучнином, повраћањем, малаксалошћу и учесталим мокрењем. Даљом прогресијом болести, јавља се бол у костима и поремећаји на нивоу бубрега, попут калкулозе.

Фото Shutterstock

Реците нам нешто више о значају витамина Б12.

- Витамин Б12 је хидросолубилни (растворљив у води) витамин, који се у нашем организму, у малим количинама ствара под утицајем микроорганизама цревне микробиоте. Међутим, главни извор овог витамина готово искључиво су намирнице животињског порекла, као и суплементи који садрже витамин Б12. Може се наћи у млечним производима, јајима, риби и месу. Он има круцијалну улогу у синтези ДНК, еритропоези (стимулација раста и сазревања еритроцита), а неопходан је и за нормалан развој и функцију нервног система.

Да ли би га, и на који начин, требало вештачки надокнађивати?

- Вештачка надокнада неопходна је у лечењу и профилакси пернициозне, односно мегалобластне анемије, затим код поремећаја апсорпције витамина Б12 (гастритис, алкохолизам), као и код болести бубрега и јетре. Примењује се витамин у форми Хидроксикобаламина, интравенски или у виду суплемената са високом концентрацијом витамина Б12. Такође, препорука је и исхрана која је богата витамином Б12. Надокнада овог витамина препоручена је и код вегетаријанаца и вегана, због смањеног уноса, односно неуношења меса, млечних производа и јаја. Повећана потреба за витаминима, између осталих и за витамином Б12, јавља се у трудноћи, али треба бити опрезан са дозом.

Који симптоми могу указати на блажи мањак овог витамина у организму, а који на озбиљнији дефицит?

- Дефицијенција витамина Б12 може да се јави код оба пола и у свим узрастима. Мањак овог витамина изазива спектар поремећаја и веома је важно на време препознати обољење и благовремено започети примену адекватних терапијских процедура, како бисмо спречили трајна неуролошка оштећења и онеспособљеност. Недовољно витамина Б12 изазива демијелинизирајуће болести нервног система, деменцију, психијатријска обољења, анемију, васкуларне оклузије, супресију имуног система и инсуфицијенцију костне сржи. Блажи недостатак овог витамина манифестује се малаксалошћу, слабошћу, анемијом и вртоглавицама. Даљом прогресијом, хиповитаминоза изазива поремећај равнотеже, парестезије (трњење, мравињање дуж екстремитета), постуралну хипотензију и поремећаје вида. Ови симптоми драматично повећавају ризик од пада, који последично могу довести до разних повреда, хоспитализације, онеспособљености, а у најгорем случају и до преране смрти. Такође, мањак витамина Б12 повезан је и са психичким поремећајима попут анксиозности и депресије.

Фото Shutterstock

Долази ли каткад и до хипервитаминозе?

- Хипервитаминоза је честа и потцењена компликација. Клинички, може бити парадоксално праћена симптомима дефицијенције овог витамина. Међутим, повишене вредности витамина Б12 могу бити и манифестација солидних неоплазми, хематолошких малигнитета и болести јетре и бубрега. У складу са тим, вредности серумског витамина Б12 могу да послуже као рани маркер у дијагнози ових болести.

До чега све може довести запостављање овог мањка на дуже стазе? Може ли се потпуно исцрпети депо витамина Б12 у организму?

- Ако неко престане да конзумира намирнице које садрже витамин Б12, што је често код вегана, депои у организму се просечно исцрпе за три до пет година. Нелечена хиповитаминоза може довести до трајних неуролошких оштећења која се манифестују утрнулошћу и трнцима у прстима руку и ногу, поремећајима равнотеже, депресијом и слабљењем когнитивних способности. Употреба метформина, лека који представља основу лечења типа два шећерне болести, може довести до снижених нивоа витамина Б12. Међутим, истовремена суплементација, може да превенира мањак овог витамина.

Препоручујемо

Др Новости

0 18

ВАЖНО ЈЕ ШТА ПРВО ПОЈЕДЕМО УЈУТРУ: На празан стомак избегавајте ових 7 намирница (ФОТО)

16. 08. 2024. у 07:00

Др Новости

0 6

ЗА ЗДРАВЉЕ ДОВОЉНЕ ДО 2 ШОЉЕ ДНЕВНО: Мача чај, снажни антиоксиданс у праху (ФОТО)

13. 08. 2024. у 07:00

Др Новости

0 6

РАЗВИЈАЈУ МОТОРИКУ И КООРДИНАЦИЈУ: Ове вежбе, као и борилачке спортове, могу практиковати сви од седам, до 77 година (ФОТО)

11. 08. 2024. у 07:00

Др Новости

0 11

ПО САВЕТУ ЧУВЕНОГ НАРОДНОГ ЛЕКАРА ВАСЕ ПЕЛАГИЋА: Лековита кафа од жира - Изненадићете се која су њена дејства

12. 08. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације