АКТИВНОСТ И ОПТИМИЗАМ СУ ЧУВАРИ СРЦА: Савет стручњака како да будемо здрави и дуговечни

И ПОРЕД не тако мале улоге генетских фактора, животне навике су дефинитвно доминантни фактор ризика у развоју кардиоваскуларних обољења.

Фото: Shutterstock

Показано је да пацијенти који у ранијој животној доби развију лоше животне навике, типа седелачког начина живота, пушења, конзумирања алкохола, гојазности, имају значајно већи ризик за развој обољења попут хипертензије, шећерне болест, уједно и кардиоваскуларних обољења, али и других болести попут карцинома.

Објашњавајући генезу настанка ових болести у интервјуу за "Новости" др Марија Здравковић, кардиолог интерниста и директорка Клиничко-болничког центра Бежанијска коса, наводи да сваког дана од болести срца и крвних судова у нашој земљи умре 140 људи:

- Лоше животне навике које су директно повезане са овим неславним податком су пре свега пушење, гојазност и физичка неактивност, као и недостатак сна, стрес и злоупотреба психоактивних супстанци. Такође, пацијенти који већ болују од хроничних болести попут високог крвног притиска, дијабетеса, имају повишене масноће, у ризику су да оболе од кардиоваскуларних болести, пре свега инфаркта миокарда и мозга и срчане слабости.

* Има ли истраживања које би дало одговор шта је то што највише доприноси очувању здрвља срца?

- Оно што дефинитвно утиче на кардиоваскуларни систем у целини и његово очување јесте пре свега физичка активност. Када смо физички активни наше срце се заправо одмара активно. Такође, битно је да се избегавају негативне емоције и негативне мисли. Оптимално окружење и позитивне емоције су изузетно битни за дужи живот и боље здравље. Исхрана треба да буде уравнотежена, са што више поврћа и биљних влакана, па тек онда и воћа, уз избегавање простих шећера и масти, конзервиране хране и других прерађених намирница. Оброци треба да буду мањи, чешћи и правилно распоређени, а такође треба и избегавати касне оброке и прескакање доручка. То значи: без преједања и претеривања у јелу и пићу.

FOTO: Arhiva novosti

*  Да ли срце може да буде здраво, а крвни судови болесни и обрнуто?

- У почетним стадијума то може да се деси, док је још у току фаза болести у којој промене на крвним судовима не доводе и до значајних промена самог срчаног мишића. Управо је лекарска вештина да се и открију промене на крвним судовима у том тренутку, када још није дошло до оштећења срчаног мишића.

* Тако је у теорији, а шта виђате у пракси?

- То, нажалост, није правило у клиничкој пракси. Пацијенти обично долазе са већ измењеном функцијом срца у мањој или већој мери која захтева одређени тип лечења. Наравно, постоји и група пацијената који имају обољење срца без значајних промена на крвним судовима. То може пре свега бити последица нелечене хипертензије која оставља "трагове" на срчаном мишићу, али није још као компликацију дала значајну коронарну болест. Такође, то могу да буду и различите врсте кардиомиопатија, у чијој основи је доминантно процес који није везан за патолошке промене крвних судова, већ самог срчаног ткива као таквог.

* Колико физичке активности прија срцу? Јер, чињеница је да може да се претера.

- Званичне препоруке су да је 150 минута физичке активности недељно довољно за позитивне ефекте по кардиоваскуларни и друге системе органа. Дефинитивно је препорука да то буде што је чешће могуће, али у границама које субјективно одговарају особи. Оне које већ болују од хроничних болести или познате кардиоваскуларне болести, као и сви они који имају више од 35 година и до сада се нису бавили значајном физичком активношћу, обавезно би пре започињања те активности требало да се консултују са својим кардиологом о томе који је то тип физичке активности и интензитет који ће њима највише погодовати.

* У којој мери се болести срца и крвних судова данас успешније лече и шта је допринело томе?

- Последњих неколико деценија, услед развоја дијагностичких и терапијских моделитета, значајно је унапређење лечење кардиоваскуларних болесника и самим тим и побољшана њихова прогноза. Данас, практично, не постоји кардиоваскуларно обољење које се не може лечити или бар држати под контролом, што интервентним, што фармаколошким путем. Значајан удео у продужењу животног века људи дефинитвно чини савремено лечење и решавање кардиоваскуларних болести и верујем да ће се ове методе и у будућности усавршавати.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

АКО ИМАТЕ ОВАКВЕ ПРСТЕ, МОГУЋЕ ДА ИМАТЕ СРЧАНО ОБОЉЕЊЕ: Лекар је сада показао брзи тест како да то проверите

10. 01. 2024. у 22:06

Др Новости

0 18

ЧАЈ ОД ЛУКА - НАРОДНИ ЛЕК ПРОТИВ ПРЕХЛАДЕ: Јача имунитет, ублажава кашаљ и регулише ниво холестерола

17. 01. 2024. у 13:30

Др Новости

0 1

ГОЈИТЕ СЕ, СУВА ВАМ ЈЕ КОЖА? Проверите да вам не фали витамин Ц, ово је седам знакова да имате мањак

16. 01. 2024. у 19:00

Др Новости

0 6

С ЛЕВЕ СТРАНЕ БОЛЕ ПАНКРЕАС И СЛЕЗИНА: На основу симптома сазнајте који имате проблем у стомаку

18. 01. 2024. у 07:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације