ОВИ СИМПТОМИ АЛАРМ СУ ЗА ОДЛАЗАК КОД КАРДИОЛОГА: Када срце прескаче спаљује се, или залеђује део његовог ткива

Ивана Ковачић
Ивана Ковачић

22. 09. 2023. у 12:00

КАДА срце краткотрајно или дуго лупа, прескаче уз појаву гушења, замарања и умора, то је аларм за одлазак на преглед.

ОВИ СИМПТОМИ АЛАРМ СУ ЗА ОДЛАЗАК КОД КАРДИОЛОГА: Када срце прескаче спаљује се, или залеђује део његовог ткива

Фото Shutterstock

Уколико ни лекови које пропише карадиолог не помогну да срце постигне правилан ритам, пацијент ће морати код електрофизиолога, који ће помоћу катетарске аблације да елиминише аритмију.

У интервјуу за "Новости" др Дејан Којић, интервентни електрофизиолог Института за кардиоваскулане болести "Дедиње" и председник Радне групе за аритмије Удружења кардиолога Србије, каже да је интервентна електрофизиологија ужа специјалност кардиологије која се бави дијагностиком и лечењем срчаних аритмија:

- Све пацијенте са аритмијама прво треба да прегледа кардиолог - интерниста. Јер, и сви ми електрофизиолози смо кардиолози. Наши кардиолози су веома компетентни да ураде одговарајуће дијагностичке тестове, поставе дијагнозу аритмије и да започну терапију лековима. Тек, уколико дијагноза није потпуно јасна, или лекови нису ефикасни, или ако постоји јасна индикација за катетерску аблацију, кардиолог треба да упути пацијента у специјализовани електрофизиолошки центар.

* Да ли су електрофизиолози доступни у свим већим болницама?

- У Србији имамо три велика електрофизиолошка центра. То су Универзитертски клинички центар Србије, Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње, и Институт за кардиоваскуларне болести Војводине. Захваљујући између осталог и Радној групи за аритмије и електрофизиологију Удружења кардиолога Србије данас имамо отворене електрофизиолошке центре и у Нишу и у Крагујевцу и у ВМА. Едукација једног интервентног електрофизиолога за потпуно самостално извођење катетерских аблација данас траје од две до четири године.

ФОТО: Приватна архива

Др Дејан Којић

* Шта када пацијент буде упућен на преглед код електрофизиолога?

- Пацијент који долази код електрофизиолога мора да буде припремљен за преглед. Дакле, требало би да има урађен ехокардиографски преглед, 24-часовни холтер ЕКГ, некада и тест физичким оптерећењем, као и основне лабораторијске анализе укључујући и хормоне штитне жљезде. Оно што је за нас најважније је ЕКГ у коме је зебележена аритмија или тахикардија због које пацијент долази. ЕКГ је лична карта аритмије, и ми често само на основу тог ЕКГ записа можемо одмах да поставимо дијагнозу.

* Колико су честе аритмије у кардиолошкој патологији и колико могу да буду опасне ако се не лече?

- Укупна учесталост аритмија у општој популацији износи до пет одсто. Наравно, учесталост је већа код старије популације са више од 60 година, као и код особа које се већ лече од неке болести срца, као што су инфаркт миокарда, кардиомиопатије или срчана слабост било ког узрока. Неки поремећаји ритма срца, као што су вентрикуларне тахикардије или брадиаритмије могу да буду узрок губитака свести, па и изненадне срчане смрти. Такође и ризик од изненадне смрти је значајно виши код болесника који већ имају неку структурну болест срца.

* Који поремећај ритма срца је најчешћи?

- Издвојио бих најчешћу дуготрајну аритмију која последњих година добија епидемијске размере, а то је атријална фибрилација. Ова аритмија прави велике проблеме нашим пацијентима јер има хроничан карактер. У почетку се јавља у краћим или дужим нападима који могу трајати од неколико минута до више сати или дана, а који захтевају понављане хоспитализације или лечење у хитним службама. Касније аритмија прелази у дуготрајну, перзистентну фазу, када је пацијент у континуираној аритмији недељама, месецима или годинама. Лечење антиаритмијским лековима може бити ефикасно у почетној фази аритмије. Касније лекови постају неефикасни или их пацијент не толерише на дуге стазе.

Последице вирусних инфекција

* Да ли се неправилан рад срца углавном јавља код старијих особа?

- Раније је атријална фибрилација била болест старијих пацијената, међутим последњих пар деценија имамо све више пацијената од 30 до 50 година, па и млађих. Тренутна учесталост ове доијагнозе износи до два процента у општој популацији. Очекује се да ће се број пацијената са овом аритмијом до 2050. да се повећа до три пута пута. Поред атријалне фибрилације, у последњих неколико година имамо више пацијената са вентрикуларним екстрасистолама. Могуће да су за то делимично одговорне вирусне респираторне инфекције укључујући и ковид.

* Шта се ради када лекови не могу да помогну?

- Катетерска аблација је данас стандардни начин лечења атријалне фибрилације. Успех интервенције значајно зависи од тога да ли је прва интервенција, односно изолација плућних вена урађена на време, значи у почетној фази аритмије. Атријална фибрилација је удружена и са ризиком од стварања тромба у левој преткомори срца са последичним тромбоемболијским компликацијама од којих је најтежа и најфаталнија мождани удар. Због тога ови пацијенти морају трајно да пију лекове против згрушавања крви.

* Како се изводи катетарска аблација?

- Катетерска аблација подразумева увођење специјалних катетера у срце преко вене или артерије у препонама и праћење електричне активности срца. Ми заправо можемо да пратимо пут кретања тахикардије у срчаним шупљинама. Када нађемо критично место аритмије, можемо да га уништимо применом радиофреквентне или крио енергије на врху катетера који је у контакту са ткивом и тако елиминишемо аритмију.

Данас у мапирању аритмија користимо 3Д мапинг системе који нам омогућују да уз помоћ катетера реконструишемо сваку срчану шупљину која је исходиште аритмије, и да поред анатомије тог дела срца систем прикаже и пут кретања аритмије. Наш задатак тада је да катетером "избомбардујемо" пут кретања аритмије на критичном месту.

Технологије у електрофизиологији срца се најбрже мењају у односу на све друге дисциплине кардиологије. Ми смо се у последњих двадесетак година навикли на радиофреквентну енергију и крио енергију, а већ сада имамо на видику потпуно нову врсту технологије, а то је енергија пулсним таласима коју очекујемо ускоро и код нас. Ипак, чињеница је да нису сви пацијенти кандидати за аблацију.

Фото: Фрее Имагес Пиxабаy

* Зашто?

- Компликације аблације су ретке, али неке од њих могу бити врло озбиљне. Зато не предлажемо аблацију пацијентима који неће имати велике користи од интервенције. То су пацијенти који аритмију не осећају или је минимално осећају, пацијенти са малим бројем прескока у току 24-часовног Холтер ЕКГ, или пацијенти старије доби, преко 80 година код којих је срце већ измењено и када знамо да је проценат успеха интервенције мали.

* Какви су резултати лечења, трајни или повратни?

- Успех катетерске аблације код аритмија чији је механизам прилично једноставан као што су пароксизмалне суправентрикуларне тахикардије је више од 90 одсто, и оне се могу трајно елиминисати. Највећи проблем представљају комплексне аритмије као што је атријална фибрилација и вентрикуларне тахикардије. Овде се ради о већем супстрату аритмије и није довољна само једна или неколико апликација енергије већ морамо да правимо линије аблације како бисмо изоловали исходиште аритмије од остатка срчаног мишића. Атријална фибрилација се не може у потпуности излечити катетерском аблацијом, али пацијенти могу бити мирни краћи или дужи временски период. Некада морају да се раде и поновљене интервенције јер аритмија има тенденцију да се враћа.

БОНУС ВИДЕО - СОЛАРНА ВОДА ЗА ПРОЧИШЋАВАЊЕ ОРГАНИЗМА: Ево како се прави

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

ЗА НАШУ ЗЕМЉУ УВЕК ИМАМ МОТИВАЦИЈУ: Алекса Аврамовић блиста после пласмана на Евробаскет