Др Новости

КАД У ИСТО ВРЕМЕ ТРПЕ СРЦЕ И БУБРЕЗИ: Не чекајте појаву отока и малаксалости

Ивана Ковачић

10. 05. 2023. у 10:50

СТАРЕЊЕ уз гојазност, пушење и нарушене масноће и шећер у крви носи велики ризик да се развију болести срца и бубрега истовремено.

КАД У ИСТО ВРЕМЕ ТРПЕ СРЦЕ И БУБРЕЗИ: Не чекајте појаву отока и малаксалости

Додатна невоља је у томе што се поремећај у раду ова два органа, који се стручно назива кардио-ренални синдром, касно открива, а самим тим и не лечи, што значајно угрожава живот оболелог, јер када се јаве симптоми значи да се већ закаснило, упозоравају лекари.

Кардио-ренални синдром се дефинише као патофизиолошки поремећај срца и бубрега у коме акутни или хронични поремећај функције једног органа подстиче акутни или хронични поремећај другог органа.

Професор др Игор Митић, нефролог Универзитетског клиничког центра Војводине, каже да су срце и бубрези уско повезани, па свако оштећење једног органа неминовно доводи и до оштећења другог. Заједничко оштећење повећава вероватноћу за лошији ток болести, лошији исход, повећава трошкове лечења и зато је јако важно да се ово обољење препозна на време.

Сматра се да 10 до 12 одсто грађана Србије већ има неку бубрежну болест. Њихов ризик да добију срчано обољење у наредном периоду је готово стопроцентан. Како се болест погоршава, тако се погоршава њихово стање и, нажалост, њихова смртност је пет, десет, па и двадесет пута већа него да немају истовремено оштећење ова два органа.

Професор Митић каже да је најбољи начин да се спречи лош исход кардио-реналног синдрома, да се открије на време, јер тада има простора за модификацију тока болести и успоравање пада бубрежне функције:

- Што мање људи на дијализи, то је више новца за лечење других болести. Морамо и себи мало да помогнемо, превентивним прегледима на које смо заборавили у претходних 30 година. Дијагностика је једноставна: вађење крви, анализа урина и један ултразвук - напомиње професор Митић.

УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ

ДА повишене вредности шећера и масноћа у крви негативно делују на бубреге углавном је познато. Међутим, подједнако лош утицај на ове виталне парне органе има и гојазност. Нефролози указују да гојазност негативно утиче на бубреге јер гојазне особе излажу своје бубреге прекомерном раду, који се огледа у филтрирању веће количине крви од нормалне, услед повећаних метаболичких потреба вишка телесне масе. Ако овај прекомерни рад траје дужи временски период, постоји велика вероватноћа да ће настати хронично оштећење бубрега. Осим тога, све је више доказа да гојазни чешће оболевају од бубрежних каменаца и тумора.

Као и већина масовних незаразних болести, кардио-ренални синдром се најбоље лечи превенцијом. Ово подразумева престанак пушења, физичку активност, ограничење уноса штетних намирница и соли, регулацију телесне масе. Јер, једном установљено оштећење срца и бубрега захтева доживотно праћење и лечење различитим доступним лековима и медицинским, па и хируршким процедурама.

- Када се код особа старијих од 50 година појавe малаксалост или оток, онда је већ касно - каже професор Митић, јер то су први видљиви знаци кардио-реналног синдрома. Овај синдром је огроман медицински, социјални и финансијски притисак на друштво јер захтева страховито велики број хоспитализцаија, а лако се спречава.