ПАЗИТЕ КАКО И КОЈЕ ЛЕКОВЕ ПИЈЕТЕ: Антибиотици однесу више људских живота годишње, него ковид за три године

КИЈАВИЦА, кашаљ, повишена температура – да ли су то симптоми болести коју треба лечити антибиотицима објашњава проф. др Милица Бајчетић, национални кореспондент при Светској здравственој организацији за антибиотике.

Фото П. Милошевић

Употреба антибиотика је врло актуелна тема, с обзиром на то да је дошло до наглог захлађења и повећаног броја респриаторних инфекција, напомиње проф. др Милица Бајчетић, национални кореспондент при СЗО за антибиотике.

- Што се тиче границе, ми смо ту границу давно прескочили о чему говоре подаци и анализе урађене на светском нивоу. Према резултатима истраживања објављеног у престижном медицинском часопису Лансет, показано је да је током 2019. године чак 1,2 милиона људи преминуло управо због последице антимикробне резистенције, а да је чак смрт око пет милиона људи повезана са антимикробном резистенцијом. Зато с пуним правом стручњаци у свету ово називају тихом пандемијом - истиче професорка Бајчетић.

Иначе, ковид је у целом свету изазвао повећану потрошњу антибиотика, при чему је њихова употреба углавном била нерационална, додаје докторка, што је додатно покварило резултате кампање за рационалну употребу антибиотика која је вођена пре свега у Европи, али и на другим континентима.

Такође, према резултатима једне анализе коју су урадили Лангфорд и сарадници, објављене 2020. године, у којој су анализирани сви подаци о употреби антибиотика током пандемије ковида, показано је да је преваленца прописаних антибиотика код пацијената са потврђеном ковид инфекцијом, била око 76 процената, а да је преваленца болничких инфекција била само осам процената.

- Уочено је и да што су земље сиромашније, то је већи проблем са антимикробном резистенцијом. Ми смо захваљујући кампањи покренутој 2015. године имали значајну стабилизацију употребе антибиотика 2018. за скоро 37 одсто, што је прилично амортизовало ову велику потрошњу која је уследила током ковида. Међутим, није толико споран тај скок у потрошњи, колико нас забрињава структура антибиотика. Наиме, највећа потрошња се базира на лековима који би требало да буду резервни избор, што ће значајно да утиче на резистенцију - наглашава професорка Бајчетић.

Фото Shutterstock

Када треба узети антибиотик

Антибиотици делују само на бактеријске инфекције, тако да се вирусом изазвана прехлада, кијавица или грип лечи искључиво познатим „светим тројством“ – рехидратација пацијената, да уносе што више течности, друго, да примењују анталгетике против болова и снижавање температуре, и треће, да користе нека помоћна лековита средства на биљној бази.

- Антибиотици се преписују и код вирусних инфекција пре свега код деце која су имунокомпромитована, али и одраслих, посебно ако су на некој имуносупресивној терапији, у циљу спречавања секундарне инфекције - напомиње докторка.

Међутим, уколико није урађен брис и није утврђено шта је узрок инфекције, докторка напомиње да никако не би требало узимати антибиотик на своју руку, без консултација са лекаром.

Фото: KP.ru

„Чекај и посматрај“

Посебно код уринарних инфекција које су чест проблем жена, чак  и када се у мокраћи установи велика колонија бактерија, не препоручује се употреба антибиотика јер је доказано да ће приликом следеће инфекције та бактерија бити резистентна.

- Зато мора да се сагледа цела клиничка слика. Да ли пацијент има температуру, да ли има болове и није довољан само налаз. Зато, чим се појави температура, нарочито код деце млађе од две године, мора се одмах обратити педијатру - наглашава др Бајчетић.

Сви остали треба да се држе крилатице „чекај и посматрај“ шта ће да се деси у првих 48 сати.

Фото Д. Дозет

Последња класа антибиотика је синтетисана 2000. године. У међувремену су се појавили нови препарати који су углавном комбинације или старих антибиотика са супстанцама које инхибирају супстанце које бактерије производе, а које уништавају дејство антибиотика.

- Тако да ми у овом тренутку имамо само препарате који нам на неки начин купују време, али да имамо неки нови, суперантибиотик, у овом тренутку немамо - напомиње др Бајчетић.

Фото: Н. Фифић

Антимикробна резистенција

Због нерационалне употребе антибиотика јавља се антимикробна резистенција. Међутим, јужни део Европе има проблем са прекомерном употребом антибиотика у хуманој популацији. Скандинавске земље пак, имају проблем са прекомерном употребом антибиотика у ветерини. Такође, последњих година је све већи проблем са повећаном концентрацијом антибиотика у отпадним водама. Зато је СЗО покренула пројекат One helth, one approach, како би се сви ти сегменти покрили.

- Сваки пут када оперемо руке антибактеријским сапуном, ризикујемо да бактерије које се иначе налазе на нашим рукама, постану отпорне и у тренутку када нам падне имунитет или дођемо у болницу, антибиотици због тога не реагују - истиче проф. др Милица Бајчетић, национални кореспондент при СЗО за антибиотике.

Препоручујемо

Друштво

1 1

КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ НАМ УОПШТЕ ЛОШ: Татјана Аџић Вукичевић директорка ковид-болнице у Батајници - ближи се крај пандемије

25. 09. 2022. у 07:39

Др Новости

4 18

ЦУРЕЊЕ НОСА, КАШАЉ, КИЈАВИЦА: Све више људи жали се на "мистериозни вирус" који кружи Србијом

23. 09. 2022. у 22:14

Др Новости

0 2

ДА ЛИ ЋЕМО УСКОРО ИМАТИ ПОСТКОВИД АМБУЛАНТЕ? Замор, несаница, лупање срца, најчешћи симпотми после прележане болести

22. 09. 2022. у 23:51

Др Новости

0 1

АЛАРМ НА МОБИЛНОМ ЗВОНИ ЗА КОРОНУ: Кинески научници развили маску која детектује Ковид 19 за 10 минута (ВИДЕО)

22. 09. 2022. у 21:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације