УБРЗАН РАД СРЦА И НЕСАНИЦА ЗБОГ - ДЕПРЕСИЈЕ: Здравствени проблеми чести код непрепознавања психичких тешкоћа

УБРЗАН рад срца, висок крвни притисак, проблеми са дисањем, нагон за повраћањем, учестало мокрење врло често су знак неког психичког проблема. Пацијенти то углавном не примећују, те се обраћају интернистима, гастроентеролозима, уролозима...

Фото: Free Images Pixabay

Уколико лекар не препозна да су то показатељи неког емотивног поремећаја, врло лако се скрене у погрешну дијагнозу, самим тим и у неодговарајуће лечење.

Те телесне манифестације психичких тегоба јасно указују да се нешто дешава у човековом организму. Врло је лако одустати од одласка психијатру, теже је мотивисати пацијента који има проблем са менталним здрављем да потражи помоћ. Савети попут "није ти ништа", "узми нешто и ради", "наспавај се, па ће проћи", "умислио си" можда јесу добронамерни, али су погрешни и такви да ће још више погоршати стање.

У разговору за "Новости", професор доктор Милан Латас, психијатар у Клиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра Србије и аутор књиге "Анксиозни поремећаји - теорија и пракса", потврђује да се телесним тегобама врло лако могу маскирати психички поремећаји попут анксиозности, депресије, стреса. Свега оног што се некад називало "неуроза".

- Тај термин се више не користи у савременој психијатрији. Настао је крајем 19. и почетком 20. века јер су то запаљења нерава која су доводила до поремећаја, односно "неурозе". Међутим, савремена психијатрија потпуно је искључила тај појам, формулисани су различити психијатријски поремећаји попут анксиозности, стања страха, бриге, забринутости, панике. Ту су и депресија, дистимија као поремећај расположења, опсесивно-компулсивни проблем, који карактерише превремено размишљање о неким стварима или радње које то све прате. Такође, имамо и хипохондрију, те конверзивне и дисоцијативне поремећаје. То је све сада раздвојено, јер су они међусобно различити, по симптомима, и по настанку. Другачији су и генетика, раст и развој човека, па самим тим и терапија.

Фото Приватна архива

* Колико грешимо ако не препознамо поремећаје, ако мислимо да теже дишемо због лошег времена, или да нас стомак мучи јер смо нешто лоше појели?

- Веома често људи од лекара добију одговор "није ти ништа", мислећи да су срце, стомак и плућа у реду, а занемарују психички статус који потиче од неке муке, стреса, страха или бриге која човека притиска. Такве телесне манифестације најјаче су у стањима страха, бриге, анксиозности и напада панике. Ми то зовемо вегетативни нервни симптоми јер су настали под утицајем аутономног нервног система. Код оних који имају неки страх, "лупање" срца буде јако, често и смета човеку. Пацијент то тумачи као знак телесног, а не менталног поремећаја, те одлазе код лекара специјалиста, у зависности од тога шта га мучи. Страх се врло често везује и за напетост у стомаку, дијареју, опстипацију, несаницу. Кључно је да лекар препозна потребу да упути пацијента психијатру.

* На основу чега лекар који није психијатар може да претпостави какво је психичко стање пацијента?

- Што се тиче кардиолошких тегоба, најчешће су иза њих с једне стране брига и страх, а са друге нерасположење и депресија. Лекар то може препознати кроз четири питања, а то су: "Да ли често и превише бринете о свакодневним стварима", "Да ли често имате осећај узнемирености, страха, панике и то углавном не можете да контролишете", која се односе на страх. Депресија се да наслутити кроз одговоре на: "Да ли се у последње две недеље сваки дан осећате тужно, несрећно, нерасположено" или "Да ли сте у последње две недеље сваког дана имали осећај да не уживате у стварима у којима сте некад уживали, попут спорта, читања, куповине". Људи који имају проблем са депресијом немају вољу да се баве оним што су пре волели. То је један од кључних знакова депресије.

* На који начин се ови поремећаји могу лечити?

- Различити су, па ни терапије нису исте. Два су главна начина лечења - лековима, што је доминантније и психотерапијом. Наравно, могуће је и комбиновање. Модерна фармакологија веома се изменила у последњих 20 година, тако да сада имамо добру палету лекова којом можемо да покријемо психијатријску терапију, тако да потпуно уклонимо или умањимо тегобе. То су наши жељени ефекти. Људи се с правом плаше шта ће се догодити када узму лек, да ли ће бити нежељених ефеката. Питају да ли ће спавати по цео дан, хоће ли се осећати мамурно, како ће функционисати на послу, да ли ће изгледати као зомби.

Фото Shutterstock

* И какав је одговор?

- Одговор је - не. Савремени лекови искључују ту опцију и напротив, пацијенти се у нормалан живот враћају врло брзо, можда већ наредних дана или недеља. Међутим, брине их и зависност од медикамената. Отворено кажем, ми се суочавамо са терапијском зависношћу. То значи да је у одређеном периоду живота човеку потребан лек са којим добро функционише, а без њега не би био добро. Да ли због генетских предиспозиција, стресова, тада је боље узимати терапију и бити добро него остати без лека. Када се стање стабилизује и када се уклоне узроци проблема, онда лако смањимо дозу лека док га потпуно не укинемо.

* Постоји ли опасност и од неконтролисаног узимања седатива, поготово ако их, рецимо, пропише кардиолог уз редовну терапију за болести срца?

- Готово је правило код интерниста да се прописују анксиолтици, односно седативи, бензиодијазепини. Веома често, без икаквог оправдања, преписују се такви лекови, иако нису потребни свима у том моменту. Неки људи заиста немају тешкоћа са менталним здрављем и не треба им то давати уз терапију за кардиоваскуларне болести. Још већи проблем јавља се да, када добију те лекове, пацијенти их узимају неконтролисано наредних година, некад и деценија јер се интернисти базирају само на интернистичкој терапији, а не прате и терапију бензодијазепинима, људи их узимају или не, на своју руку, кад хоће и колико желе. То је погрешан начин употребе лека. Сваки медикамент треба да се узима попут антибиотика, у одређено доба дана, више пута, да би се постигла одређена концентрација, а самим тим прави ефекти терапије.

* Када говоримо о занемаривању психичких проблема, ту неретко закажу остали лекари, али и пацијенти. Зашто је и даље мали број оних који, по упуту, долазе код психијатра?

- Можда само 20 или 30 одсто њих који буду упућени психијатру овде дођу. Када им лекар то каже, онда пацијент мисли "не, нисам луд да бих ишао код психијатра", консултују се са породицом или неким од поверења ко му исто каже да није луд, те "ако одеш тамо, даће ти лекове од којих ћеш бити као зомби, променићеш се и никад нећеш бити онај стари". То су застарела размишљања која немају везе са савременом психијатријом. Али су и даље присутна из страха и незнања.

Фото: Free Images Pixabay

Лакше прихватају третман на даљину

* Зашто је одлазак психијатру толико тежи него, рецимо, посета кардиологу?

- Глобално, још постоји страх од психијатријских болести, терапије, болесника, психијатара уопште. Врло често чујем: "Ти као психијатар мене скенираш сад, сигурно знаш шта мислим и како се осећам". Тако велики број људи мисли. То није тачно, не знамо ми тако да проценимо, већ морамо да имамо неке инструменте на основу којих испитујемо стање. Међутим, људи сада лакше траже помоћ него пре 30 година. То се најбоље видело у доба короне, када су људи осећали проблеме у менталном функционисању, а иако подршка није била могућа у институцијама, била је доступна онлајн и телефоном. Мислим да се лакше одлучују на ту варијанту.

БОНУС ВИДЕО - Основне вежбе за истезање врата: Довољна је само једна столица

Препоручујемо

Др Новости

0 0

ЧАЈ, ЧУВАР ЗДРАВЉА: Зелени, црни, биљни, или воћни - богат је флавоноидима који имају антиканцерогена својства

30. 05. 2022. у 19:50

Др Новости

0 1

БОЛИ ВАС СТОМАК? Постоји 12 разлога, неки симптоми су знак да се одмах иде лекару

30. 05. 2022. у 14:50

Др Новости

0 0

ТРУДНИЦЕ, ОПРЕЗ: Због лекова против болова ризик од компликација већи за 50 одсто!

31. 05. 2022. у 09:50

Др Новости

0 4

УБРЗАЈТЕ МЕТАБОЛИЗАМ: Сок од нане за здравије тело, опушта нерве, а може и да се сачува за зиму

25. 05. 2022. у 19:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације