МАНДАТАР У АВГУСТУ, А ВЛАДА КО ЗНА КАД: Ванредни парламентарни избори у Црној Гори нису размрсили већ замрсили политички чвор

ВАНРЕДНИ парламентарни избори за 81 место у црногорској скупштини одржани су 11. јуна, а да би била конституисана нова Влада Црне Горе потребна је подршка најмање 41 посланика. Разговорима о њеном формирању, према Уставу, претходи конституисање новог сазива парламента.

В.К.

Највише посланика имаће Покрет "Европа сад" - 24, коалиција на челу са Демократском партијом социјалиста 21, "За будућност Црне Горе" (Нова српска демократија, Демократска народна партија и Радничка партија) - 13, док Демократе и УРА имају 11 посланика. Остале странке и коалиције освојиле су једноцифрене мандате.

Конститутивна седница новог парламента биће одржана 15 дана пошто Државна изборна комисија прогласи коначне резултате избора. Они ће бити проглашени након понављања избора на једном бирачком месту и доношења одлука Уставног суда по потенцијалним жалбама на изборни процес. Када се формира нови сазив Скупштине, председник Црне Горе Јаков Милатовић наредних 30 дана обавља консултације са носиоцима изборних листа и лидерима странака. Потом Милатовић предлаже мандатара из оне политичке групације која га увери да има подршку скупштинске већине. Мандатар има рок од 90 дана да састави кабинет и програм рада будуће владе. Скупштина на седници одлучује да ли ће подржати мандатара.

Очекује се да се Скупштина конституише пре 13. јула, Дана државности Црне Горе. Председник Црне Горе Јаков Милатовић требало би до почетка августа да мандат повери новом мандатару и од тада тече рок за формирање извршне власти у Карађорђевој 3 у Подгорици. С обзиром на то да је Покрет "Европа сад" освојио највише гласова и мандата у Скупштини, Милојко Спајић као носилац листе је први фаворит за добијање мандата за састав Владе. А ко ће чинити његов кабинет за сада је у домену нагађања.

Након објављивања првих резултата избора, Спајић је казао да Владу неће правити са ДПС и УРА Дритана Абазовића јер су то партије које су "у претходном периоду злоупотребљавале институције". Уочи избора Абазовић је објавио да му је ухапшени "краљ криптовалута" До Квон упутио писмо у коме помиње Спајића у негативном контексту, док је министар полиције Филип Аџић био прецизнији, исказујући сумњу да је крипто-заједница финансирала одређене партије.

- Цифра није занемарљива. У лаптопу су и докази о заједничком пословању Спајића и До Квона - казао је Аџић.

Покрет "Европа сад" је реаговао кривичном пријавом против премијера Абазовића тврдећи да је злоупотребио институције безбедности. Уз то су оптужили Абазовића да је "креатор и наручилац афере 'До Квон' и прогон Спајића", што је премијер демантовао.

Што се тиче састава будућег кабинета, лидер ПЕС је изразио могућност да сарађује са листом "За будућност Црне Горе" коју чини део странака из некадашњег Демократског фронта.

- Отворени смо за разговоре са њима. Наравно, осим учешћа у извршној власти, тражићемо меру компромиса између те коалиције и мањина - поручио је Спајић.

Носилац листе око ДПС коју је предводио Данијел Живковић уверен је да без њих нема стабилне и реформске владе. И Милан Кнежевић ("За будућност Црне Горе") поручио је да без њихове подршке нема стабилне већине и додао да су спремни да ставе "мораторијум на сва питања која деле". Сличног става су и лидери Демократа и УРА, Алекса Бечић и Дритан Абазовић.

Црногорце у добром делу притиска и званични Брисел тражећи брзо формирање нове владе. Такве су поруке послали високи представници Ђозеп Борељ и комесар за проширење Оливер Вархељи. Међународни партнери очекују да Црна Гора добије стабилну владу на коју се Европска унија може "ослонити". Америчка и британска амбасада честитале су Црној Гори одржавање избора, док је известилац Европског парламента за Црну Гору Тонино Пицула саопштио да се нада "да ће нови парламент Влади пружити потребну подршку за спровођење дуго очекиваних и преко потребних реформи".

Формирање претходне две владе обележили су потреси. Након избора 30. августа 2020. и смене режима Мила Ђукановића, три победничке коалиције - Демократски фронт, Демократе и УРА су тек три месеца касније, 4. децембра изабрале владу Здравка Кривокапића. Та влада је срушена након само 14 месеци, у фебруару прошле године, а нова влада Дритана Абазовића је изабрана три месеца касније, 28. априла. И она је срушена после три месеца и од тада функционише у техничком мандату.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације