ЖЕСТОКА НАРАВ У ПОДНОЖЈУ КАРПАТА: Два века од сеобе Требјешана, никшићког племена у Доњецк, Луганск и регију Одесе

ВИШЕ од два века прошло је од сеобе Требјешана, гласовитог никшићког племена из старе Херцеговине, које је живело око брда Требјеса, Сливља и Озринића.

Цркве Светог Георгија на Требјеси, Фото В. К.

Спас од турске најезде један број њих нашао је хиљадама километара далеко у царској Русији, пловећи на бродићу узбурканим морима да би се на крају у подножју Карпата скрасиле 22 породице са око стотину чланова. У Одеској области основали су село Сербка, у којем и данас живе породице тог братства. Део Требјешана привремено је прешао у Горњу и Доњу Морачу, а преостали у Дробњаке (Струг, Малинско и Сировац), где су формирали ново племе - Ускоке.

Када су Требјешани напустили Никшић с краја 18. и почетком 19. века, и после много страдања од Турака, спас су нашли преко мора у Русији, са собом су од свог иметка однели само своје животе и грумен земље родне груде. Њихови потомци и данас у Доњецку, Луганску и регији Одесе настављају традицију сеоба ратовања коју су им утрли славни преци пролазећи голготу од Херцеговине до Црне Горе и Брда, по Бјелопавлићима, Ускоцима, Морачи, док су бежали и спасавали се од турске сабље. Пуних 12 година, од 1792. до 1804. године, требјешки прваци су, са сердаром Малишом Лазаревићем Мином на челу, обилазили руски царски двор, покушавајући да добију дозволу да се иселе у Русију.

Професор Комнен Бећировић, Фото Приватна архива

Упорност се исплатила тек 1804. године.

- Владика Петар Први Петровић био је противан сеоби, бојећи се да други не следе пример Требјешана и да земља не опусти, па је запретио клетвом. Међутим, када је добијено руско одобрење, владика је макао клетву - прича за "Новости" професор светске књижевности из Љевишта, настањен у Паризу, Комнен Бећировић, један од потомака старих Требјешана.

- Око 100 чланова са 22 породице кренуло је крајем јуна 1804. из Љевишта у Рисну на брод да се укрцају. Пролазећи поред Требјесе, са сузама су се опростили од својих домова зараслих у шибље и грмље.

Пре одласка на пут, Требјешани су добили благослов од митрополита Петра Првог, да би потом дошли у Русију и добили земљу у Херсонској губернији, на дан хода од Одесе, где су у први мах доживели велико разочарање.

- Наједном су се ти горштаци, ратници, хајдуци нашли у једноличној украјинској равници међу сељацима кметовима, где није било ни бескрајних видика, ни шума, ни извора.

Засновали су Славено-сербско село, у коме су убрзо подигли цркву посвећену светом јевангелисти Луки, требјешкој слави. Затражили су од цара Александра Првог и после неколико година добили племство, као борци за хришћанску православну веру против агарјана на Балкану, и због своје оданости и верности Русији. Наравно да су се, већ по свом витешком менталитету, стали школовати и истицати, дошавши до високих положаја у државној служби и војсци. Један од њих, официр Иван Степановић Драгићевић сакупио је податке и документа садржане у "Казивању старих Требјешана" - наглашава Бећировић.

По доласку у Русију, цар Александар I даривао је сваком досељеном Требјешанину по стотину дуката, а сваком домаћинству десет пута више. У октобру 1820. сви Требјешани су уписани у племићке (дворјанске) књиге у Одеси. Свака породица је добила лепо имање, а временом, Требјешани су у новој земљи били изузетно уважавани, добијајући послове и у државним службама. Кад је избио нови рат Русије и Турске, у добровољце су се јавили и требјешки младићи са Малишом сердаром на челу. У том рату, 54 Требјешанина добила су у Русији војна признања и одликовања, као потомци људи жестоке нарави и јаких осећања.

Брдо Требјеса, Фото В. К.

ОСТАНИТЕ С БОГОМ, ТУРЦИ

Поштујући задату реч, никшићки Турци нису Требјешане на овом путу дирали, већ су их мирно пропустили и чак испратили до Трубјеле, где су им требјешки прваци упутили ове опроштајне речи: "Не помињите злом што је међу нама било, и останите с Богом, Турци!" На шта су ови одговорили: "Да вам је све од Бога просто, и ајдете у добри час, браћо Требјешани!" Растанак заиста витешки међу одвајкада закрвљеним људима и верама - каже Бећировић.

ОДУЖУЈ И ЗАДУЖУЈ

ЦРКВА Светог Георгија на Требјеси изграђена је 1741. и Требјешани су у њој примали црногорске и херцеговачке главаре, емисаре руског двора и доносили многе важне одлуке.

У том храму су се заклели 1789. да ће напасти и ослободити град Никшић, без обзира на жртве. Изнад црквених врата стајао је натпис: Одужуј и задужуј. Према предању, у ову цркву није могао ући ниједан Требјешанин који се могао оженити а није то учинио, или се могао описменити а остао неписмен.

Препоручујемо

Црна Гора

0 1

МАЛВЕРЗАЦИЈЕ У ГИМНАЗИЈИ: Бивше руководство оставило дуг од 70.000 евра

07. 05. 2022. у 12:09

Црна Гора

0 0

ВУЧУРОВИЋ О ИСТУПУ КРИВОКАПИЋА: Наставља се антисрпска политика Секуле Дрљевића, шта о томе мисли СНП?

07. 05. 2022. у 10:34

Црна Гора

0 1

"ИЗВРШЕНА ЗЛОУПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА": Мандић - "Криминална група Катнић-Чађеновић полагала велике наде у брисање кључних информација"

06. 05. 2022. у 21:19

Црна Гора

0 15

МИЛОВ "ТРОЈАНАЦ" ПРВИ ОБАВЕШТАЈАЦ: Ко је Саво Кентера којег је Абазовић предложио за новог шефа црногорске АНБ

07. 05. 2022. у 09:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације