ПРВА ГОДИНА ПРВЕ ПОСТЂУКАНОВИЋЕВСКЕ ВЛАДЕ: Владимир Павићевић о судбини ДПС-а

ОД 4. децембра 2020. године када је формирана Кривокапићева влада говори се о њеном крају. Иако је за првих годину дана додатно ослабљена унутрашњим поделама и међусобним неповерењем њених чланова, прва постђукановићевска влада супротно многим прогнозама ипак и даље опстаје, пише Владимир Павићевић из Платформе за Црну Гору, чији текст преносимо у целости.

Фото Танјуг

А опстаје пре свега због тога што је Мило Ђукановић, упркос тешком поразу на августовским изборима прошле године, одлучио да на ванредном конгресу у фебруару ове године, фараонски себе поново постави на чело ДПС-а. Са Миловим ДПС-ом нико неће да руши ту владу.

Судбина Миловог ДПС-а

Да је господин Ђукановић одустао од поновне кандидатуре за председника странке на њиховом конгресу почетком године и да тада није поново изабран за шефа, велика је вероватноћа да би без Мила на свом челу на овај или онај начин ДПС данас био део власти. Ванредни конгрес те странке из фебруара 2021. био је јединствена прилика да партија уђе у програмску и кадровску реформу која би јој отворила прилику за покретање нових савезништава. Та ситуација би утицала и да ДПС без Мила истисне из власти поједине партије и да заузме њихово место.

Данас је за такво нешто касно. Протеком времена учвршћен је осећај код грађана да би кокетирање са ДПС-ом и без Мила на челу странке било прекрајање изборне воље грађана које не би могло да прође без тешке политичке казне за актере који би у томе учествовали. Због невиђених Милових грешака у периоду након августовских избора 2020. године ДПС се данас налази у ситуацији да пред собом нема добар потез. Ако се Мило склони, то ће у моменту значити драстичан пад подршке у бирачком телу. Ако Мило остане шеф ДПС-а, нико релевантан са том странком неће желети да сарађује што ће за резултат имати постепено, али сигурно даље слабљење партије.

Не постоји потез који би ДПС данас могао да направи, а који би спречио даље и то све видљивије смањивање утицаја ове партије у црногорској политици. Тај пад ће бити посебно тежак уколико након Мила партију преузму страначки тврдолинијаши који би више бринули о очувању Милове заоставштине него о грешкама због којих велики број грађана Црне Горе ову партију види као екстремистичку и радикалну. Једноставно, закорачили смо у постђукановићевску епоху црногорске политике и више нема назад. То је из перспективе огромног броја црногорских грађана веома добра ствар.

Фото: Д. Миловановић

Грех Здравка Кривокапића

Након пуне године дана рада прве постђукановићевске владе, распрострањен је утисак код грађана да горег премијера од Здравка Кривокапића нисмо могли имати.

Показало се да је уочи самог избора владе тај човек измислио њене стубове и фундаменте како би замаскирао одсуство стратешког промишљања о структури и раду те владе. Одрекао се људи са којима је на изборима остварио историјски резултат прогласивши их претњом за углед његове владе. Отпустио је министра који је ревизијом Миловог закона о слободи вероисповијести ефикасно и стручно отклонио све његове недостатке и задовољио стотине хиљада људи који су се учествујући на вишемесечним литијама борили за очување својих светиња и за основна филозофска и правна начела црногорског устава као заједничке светиње свих грађана Црне Горе.

Редовно је давао обећања која касније није испуњавао попут онога да ће му након цетињских дешавања бити довољно седам дана за извештај у оквиру којег нико неће бити поштеђен у процесу преиспитивања командне одговорности око дешавања на Цетињу 4. и 5. септембра. Ништа се није догодило, а прошла су три и по месеца од тих дешавања. Православни верници му неће заборавити ни опростити што је у мају летео ка Патријаршији да он црквеним великодостојницима објашњава шта црква треба да ради и како да одлучује о питањима која се тичу њене унутрашње организације и одлучивања. Ово не би била посебна тема да господин Кривокапић сам не инсистира на томе да је верник.

Многи су запазили да је Здравко Кривокапић, који воли да истакне своју каријеру универзитетског професора, заправо неписмен човек. У региону се препричавају бројне ситуације које откривају одсуство његовог елементарног образовања и информисаности. Ни један међународни сусрет који је имао није донио било какав корак ка прогресу Црне Горе, већ је буквално сваки искоршћен као прилика за маркетинг који је трајао колико и сами ти сусрети. За годину дана ауторитет Здравка Кривокапића се истопио до те мјере да је сваки министар у његовој влади важнији и утицајнији од њега. Јасно се показало за ових годину дана да Здравко Кривокапић није био формат неопходан за премијера прве постђукановићевске владе.

Фото Gov.me

Дританов меморандум

Оно што одмах по окончању избора на којима смо развластили Милов ДПС није урадио Здравко Кривокапић то је крајем 2021. године урадио Дритан Абазовић. У сарадњи са лидером СНП-а Владимиром Јоковићем Дритан је остварио комуникацију са представницима странака националних заједница, потписао са њима меморандум о сарадњи и по први пут у историји обновљеног вишестраначја у Црној Гори отворио могућност да партије националних заједница не буду искључиво у орбити Миловог ДПС-а. То је одмах у октобру прошле године као мандатар требало да уради Здравко Кривокапић и да таквим потезом оснажи подршку својој влади са минималних 41 посланика на 45.

Меморандум је изазвао велику пажњу и бројне полемике. То је и природно јер је у читавој 2021. години то био искорак који је једнима замирисао на добро, а другима на издају. Суштина је, међутим, у томе да се овим пројектом даље слаби Милов ДПС. Након меморандума Мило више не може да се позива на сигурно партнерство са бошњачким или албанским партијама, јер су те партије јасно показале да је њихов интерес да им партнери буду и УРА и СНП и други. То је кључ којим ће се полако, али сигурно градити пут стабилизације прилика у црногорској политици и којим ће се тупити оштрица екстремистиче позиције коју је данас у Црној Гори заузео Милов ДПС.

Меморандума се с разлогом највише уплашио Здравко Кривокапић. Тим споразумом је огољено да је он премијер само на папиру, а да у суштини конце вуку неки други актери. После Кривокапића текст меморандума је посебно забринуо Мила Ђукановића. Потврдило се да су сва некадашња упоришта на западу за њега трајно изгубљена. Отуд ових дана читамо његове противрјечне изјаве о томе шта су његови даљи политички планови и да ли ће остати на челу ДПС-а или ће да се “својом вољом” склони из политке. Свако ко има озбиљне планове у црногорској политици треба да рачуна на најозбиљније партнерство са Дританом Абазовићем. За годину дана он је своје позиције и политички утицај учврстио и даље ојачао.

За будућност Црне Горе

Име најубедљивијег побједничког савеза са избора на којима је после тридесет године развлашћен Милов ДПС је добро осмишљено. Ти избори су били прекретница која је Црној Гори отворила шансе за прогрес и за добро. Многим грађанима који су се у дужем периоду борили за промену власти у Црној Гори остала је, међутим, упитаност како то да политички ауторитети који су осмислили и носили борбу у име листе која је освојила скоро 33 одсто гласова нису заступљени у влади као кључној грани извршне власти у постђукановићевској Црној Гори.

Велики број грађана ту ситуацију види као тешку неправду која је учињена пре свега људима из Демократског фронта. Јер нема државе на европском тлу у којој се у влади не налазе најснажнији политички ауторитети победника на изборима. Црна Гора је и по томе постала изузетак, али је у исто време тај широко распрострањени осећај неправде према ДФ-у створио накнадне симпатије према тој опцији и код оних који до тада нијесу размишљали о подршци овој политичкој формацији.

Ако желимо да говоримо објективно, рационално и тачно, ДФ и Коалиција за будућност Црне Горе ће имати кључни утицај на даље процесе у црногорској политици. Томе у прилог говоре најаве учвршћивања партнерства ДФ-а са групацијама са којима традиционално сарађује, а посебно најава ширења њиховог савезништва са новим актерима, који у политици у Црној Гори доносе много тога просветитељског и савременог.

Када је Габријел Ескобар у једном интервјуу рекао да ДФ за сада није партнер Сједињеним Америчким Државама, било је потпуно јасно да постоји интерес САД да се на том партнерству ради. Као што је сасвим логично да постоји интерес и ДФ-а да се развија комуникација са званичним представницима државе која веома утиче на политичке прилике у Црној Гори.

Ширење савезништава доноси могућности. То су добро разумели људи из ДФ-а и то ће се тек видети. Ову једноставну политичку формулу данас најслабије разумију у Миловом ДПС-у. То је вероватно због тога што и дан данас не могу да се помире са тиме да нису више власт, него опозиција. Управо ће коришћење ове формуле за решавање једначина црногорске политике бити кључно за процесе који следе. И добро је да је већ сада јасно ко је у том смислу прошлост, а ко будућност Црне Горе.

(Борба)

БОНУС ВИДЕО: ХУЛИГАНИ УНИШТАВАЈУ ЦЕТИЊЕ Комите праве хаос

Препоручујемо

Црна Гора

0 4

ДВЕ ГОДИНЕ ОД СРАМНОГ ЗАКОНА ПРОТИВ СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ Мандић поручио: "Сваког дана сам све више поносан на то што смо заједно урадили"

26. 12. 2021. у 14:31

Црна Гора

2 32

ДПС НЕСТАЈЕ? Медојевић: Глупљи Ђукановић, Мило, остао у Црној Гори и зна да ће одговарати за своје злочине

26. 12. 2021. у 08:01

Црна Гора

0 2

КО ЈЕ УБИЈЕНИ ДЕЈАН ЛАКУШИЋ? Робијао због "Афродите", објављен снимак настао након ликвидације (ВИДЕО)

25. 12. 2021. у 19:21

Црна Гора

0 6

УБИЈЕН ДЕЈАН ЛАКУШИЋ У ПОДГОРИЦИ: Упуцан у кафићу, полиција блокирала улице

25. 12. 2021. у 18:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације