ПЉЕВАЉСКИ ТАМБУРАШИ У БАШТИНИ: У Црној Гори поктенута иницијатива да се музички инструмент прогласи за добро од националног значаја

НАДЛЕЖНЕ културне институције у Црној Гори покренуће иницијативу да се у образовни систем школства уведе тамбурица као наставни предмет и да тамбурашка пракса буде уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа те земље, као што је то недавно учињено у Србији.

Данило Нинковић, Мирјана Живковић и Небојша Рубежић, Фото Приватна архива

Читаву причу, засновану на чињеници да је тамбурашка пракса уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, покренула је Светска тамбурашка асоцијација, са седиштем у Новом Саду, чији је представник, Данило Нинковић, иначе солиста Великог тамбурашког оркестра РТВ Војводина, предочио на посебном саветовању одржаном у оквиру манифестације "Пљеваљске новембарске свечаности" у Пљевљима.

- Реч је о процесу који је код нас у Србији кренуо 2019. године а све детаље сам пренео колегама у Црној Гори, Исидори Дамњановић, пословној директорки Музичког центра, као кровне институције у Министарству културе, Мирјани Живковић, композиторки, Небојши Рубежићу, директору Центра за културу у Пљевљима и Емиру Прекићу, уметничком руководиоцу Градског тамбурашког оркестра "Пљевља" - каже Нинковић.

Манифестација у Пљевљима, Фото Приватна архива

Он истиче да је покренута иницијатива да се тамбура уведе факултативно, као изборни предмет у ниже музичке школе, а затим и у средње образовање. Такође, објаснио је поступак апликације уписа тамбурашке праксе у Национални регистар нематеријалне културне баштине, у којем би требало да учествује више културних институција.

- Најважнија је едукација, којом се унапређују сви капацитети тамбурашке праксе у Црној Гори у којој ће ускоро бити покренут и поступак уписа тамбурашких оркестара у регистар.

Тачан број оркестара није познат али се зна да је тамбурица у Црној Гори развијена и има веома дугу традицију, посебно у Пљевљима, Бијелом Пољу, Подгорици, Бару, Котору, као и у многим местима где уз тамбураше делују и оркестри мандолина - истиче Нинковић.

Исидора Дамњановић, Фото Приватна архива

По његовим речима, циљ је да се тамбурашка пракса институционализује и да не буде на маргинама што је, како наглашава, предуслов за унапређење свих капацитета тамбурашке праксе, најпре едукације, формално образовање, промоције, путем јавних сервиса и установа културе и унапређење стваралаштва кроз фестивалски рад.

- Светска тамбурашка асоцијација свесрдно подржава унапређење тамбурашке праксе на глобалном нивоу, посебно у региону. Пример свега је како смо ми то у Србији урадили по питању неговања традиције. Циљ је да у околним земљама, где је тамбураштво веома развијено и популарно, у Хрватској, БиХ, Словенији, Мађарској, Румунији... стекне епитет нематеријалног културног наслеђа. Тада ћемо заједнички да наступимо у Унеско како би тамбурашка пракса постала и званично део светске културне баштине - закључио је Нинковић.

Градски тамбурашки оркестар Пљевља, Фото Приватна архива

ЕТНОЛОЗИ ИЗ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ

УПИС тамбурашке праксе у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, покренуло је 2019. Етнолошко одељење Музеја Војводине. Тада је и почео процес прикупљања неопходног материјала и документације а све је озваничено пре непуних месец дана. Кустос Музеја Војводине, Александар Антуновић, који је био координатор читавог пројекта, потврдио је да је тим чином тамбураштво институционално препознато од српских институција.

УНЕСКО

- СПЕЦИФИЧАН термин, тамбурашка пракса, коју одликује шароликост и мултикултуралност, утврђен је на Петом конгресу Светске тамбурашке асоцијације, чије је седиште у Новом Саду. То значи да обухвата све делатности у оквиру тамбураштва, а уписом у нематеријалну културну баштину је призната и следећи корак је да то прихвати и Унеско - каже Нинковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације