БРИГА О ДОМУ И СПОМЕНИКУ КУЛТУРЕ: У Београду постоје четири објекта о којима заједно брину градски Завод за заштиту и власници
ДОМ Јеврема Грујића и породица Карамата, Вељковић и Павловић четири су објекта у престоници која су проглашена за споменике културе, а о којима осим Завода за заштиту споменика културе брину и потомци чији су преци изградили ове куће.

Грујићи, Фото В. Данилов
Стручњаци из Завода током октобра обишли су породице Павловић и Вељковић и са њима разговарали о свим изазовима на које наилазе као власници ових важних београдских здања, која су креирала историју и слику града.
Ова породична гнезда ницала су у престоници током 19. и 20. века. Годинама куће нису биле у власништву породица које су их подигле, па су им враћене у изузетно лошем стању.
Залагањем наследника, који су сарађивали са Заводом, Београд данас може да се похвали очуваним породичним кућама које су заједно отргли од пропадања и заборава.
- Што се тиче бриге о оваквим објектима, власници имају изузетно захтеван задатак. Све што желе да ураде на овим објектима мора да се спроводи у складу са мерама техничке заштите коју ми прописујемо - рекли су за "Новости" у Заводу за заштиту споменика културе. - Са власницима имамо изузетну сарадњу, у сталном смо контакту. Пратимо стање ових кућа, спроводимо мере заштите, издајемо решења и сагласности за све радове па чак и за ентеријер.
Права и обавезе власника културних добара прописане су Законом о културним добрима.
Они могу добити надокнаду ако је културно добро отворено за јавност или ако имају забрану или ограничено коришћење. Међутим, они не смеју куће да користе "у сврхе које нису у складу са његовом природом, наменом, значајем или на начин који може довести до оштећења културног добра". Такође они не смеју да их преграђују, руше, поправљају и преуређују без сагласности надлежних.
Иако је од ова четири објекта најпознатији Дом Јеврема Грујића, богату историју крију и остала три објекта. Дом породице Павловић скрива се у Господар Јевремовој 39, подигнут је крајем 19. века. Она је пример архитекуре Београда од пре два века.
У истом периоду и стилу настао је и Дом породице Вељковић у Бирчаниновој улици.
Саграђена је убрзо након прокламоване идеје кнеза Милоша о формирању "српског Београда". Овде је касније био отворен и први приватни музеј на Балкану. Након Другог светског рата Моша Пијаде је овде отворио и свој атеље.
КАРАМАТИНА КУЋА
ПОРОДИЦА Карамата свој дом (на слици) је нашла у Земуну још током 18. века, а налази се у улици која носи име по њима. Ово је и најстарији сачувана једноспратна зграда у старом језгру ове београдске општине. Зграду је 1772. године купио Димитрије Карамата и од тада до данас она је у власништву ове породице.

ХОР ЋЕ ПЕВАТИ НА САХРАНИ: Овако ће Саша Поповић бити испраћен на вечни починак, опело ће служити више свештеника
КРЕАТИВНИ директор "Гранда" Саша Поповић преминуо је 1. мата у болници у Паризу, а у четвртак ће бити сахрањен на Бежанијском гробљу и његови најмилији ће га испратити уз хор.
04. 03. 2025. у 17:37

"БИЋЕТЕ УХАПШЕНИ ИЛИ ПРОТЕРАНИ" Трамп запретио студентима ако започну незаконите протесте
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп запретио је да ће укинути савезно финансирање факултетима, школама и универзитетима који омогућавају „незаконите протесте“.
04. 03. 2025. у 15:24

"ХОЋУ ЕУТАНАЗИЈУ" Ведрана Рудан донела одлуку: "Рекла сам деци да је готово, нећу да умирем на рате"
ЗА лечење јој је било потребно доста новца, а део је стигао из Србије, од директора издавачке куће која објављује њена дела.
03. 03. 2025. у 09:53
Коментари (0)