ЗАНИМЉИВА АНЕГДОТА ИЗ ЖИВОТА БРАНКА ПЕШИЋА: Док су други пили вино, он је мислио о великим пројектима за Београд

ПРЕМИЈЕРА документарног филма о Бранку Пешићу "Градоначелник" биће премијерно изведена у четвртак, 28. октобра у Комбанк дворани, најавио је данас заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Фото: Архива Новости

Некадашњег градоначелника, који је на челу престонице био девет година и 14 дана прате разне занимљивости и анегдоте. Како га је његов пријатељ Брана Црнчевић описао, био је шампион у својој категорији, у полутешкој власти.

- Изнад његове категорије била је само једна политичка категорија, тешка власт којој Пешић никад није тежио - говоро је Црнчевић. - Сваки пријатељ  с којим се сретао јасно је видео: Пешић мења власт и чинове, али ни власт ни чинови не мењају њега.

Бранкова мајка, Анка, држала је тезгу на земунској пијаци, а градоначелника сте могли да видите како синовљевски, предано допрема мама Анкину робу на пијацу.

Највољенији градоначелник свакодневно је примао на стотине писама суграђана који су од њега захтевали решење проблема. У једној од њих писало је:

- `Поштовани председниче, кућна помоћница сам већ петанест година и по туђим кућама изгубих здравље. Оболестила сам се у ноге и више не могу да стојим. Зато Вас лепо умољавам да ми доделите стан.

Занимљив податак да је током вечера са пословним сарадницима увек пио сок. Да не би било приметно, конобар би му, када би остали гости пили црвено вино, сипали сок од малине, а када су поручивали бело, њему је сипан сок од јабуке. Тако би он њих напио и успевао да извуче информације или новац за пројекте.

На питања о томе како са изградњом Београђанке није славно прошао, Пешић је говорио:

- Моје је задовољство што се архитекта "Београђанке" зове исто као и ја. Знам да су зграду суграђани називали "црна удовица" због њене тамне боје. Ја знам да је та зграда велики капитал, јер смо добили 17 спратова пословног простора, дакле, осим онога који има Робна кућа "Београд".

Новинска архива сведочи да је  виђен и како ватрогасцима док гасе пожар држи мердевине, а грађанима "гура аутобус". Волео је бокс, филм, а био страствени навијач Црвене звезде.

У тада један о најотворенијих градова Београд у то време годишње је стизало и по 32.000 новајлија. Да се не би патили и осећали "провинцијално" и придошлицама Бранко је осмислио формулу "како постати Београђанин". Београђани су друкчији од осталих - говирио је. "Београђанином се зато постаје лако. Без трзавица, без проблема. Довољно је само да осетиш, како припадаш том граду. Да ти је ту место и људи ће те примити. Нико ти у Београду неће рећи да си дошљак. Та реч не постоји".

Са људима се најмање сретао у свом кабинету, а сретао се свуда, на улици, стадиону, градилишту. У папучама би долазио до комшија и покушавао да им реши проблем скупштине станара.

У последњем разговору за "Новости" у фебруару 1986. године три дана пред одлазак у болницу Бранку Пешићу наши новинари поставили су питања о привилегијама у друштву, о чему су писали серијал текстова. На то је Пешић договорио:

- Радо бих да причам о томе, али сад заиста нисам у прилици, У понедељак идем на једну тешку операцију. Ако "Новостима" није хитно, нека разговор сачека док прездравим. То је провокативна, али добра тема. И да знате, ја ћу бити оперисан у Београду, а не у иностаранству. Па не могу ја, који сам се толико залагао за овај град, да прекршим своје принципе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације