КУЋНИ РЕД НАРУШЕН 4.362 ПУТА: Од почетка године надлежне комуналне екипе имале више хиљада пријава због кршења правила у зградама

Normalni ljudi u Beogradu koji žive u stambenim zgradama, teško da će ikada imati mira jer normalnom umu jeste neshvatljivo hajdučko ponašanje. Kod mene stalno neko u sred novembra renovira stan, pa u svako doba rade vibracione bušilice i čekići. Odmor, spavanje, čitanje, intelektualni rad mi je odavno postao mislena imenica, ovde je dobro samo za one koji fizički preživljavaju i trpe kako moraju. Komšinica do mene preko zida je umislila da je pseća majka jer ne može da rodi decu, malo je lenja da prošeta kuče napolju, pa onda zatvoreni pas u 18 kvadrata, sa neurotičnom ženom koja urla na mobilni telefon jer smatra da sagovornik nju ne čuje sa druge strane, kuče postaje takođe, jako neurotično, besno laje kao da je zaraženo besnilom i fašizmom, to su užasni besni krici, niti kriminalci se tako ne izdiru, ali to je samo napaćena životinja. Iznad glave mi trešti televizor od strane gluvog starca koji po celu noć gleda zadruge, pa sam letos kada su bili otvoreni prozori, išla iznurena na posao i jako neispavana i slomljena. Komšinice se dovikuju na hodniku jer umišljaju da se nalaze u planinama i da moraju da viču preko brda i to mlade žene. O zakonskim decibelima dozvoljene buke, teško da neko razmišlja na ovom Balkanu, a najmanje komunalna policija, šta će ljudi, nemaju oni merače buke iako je pisalo o tome da će navodno da dobiju. Dok oni stignu, komšije se umire. Klasična policija kaže da pozovem komunalnu policiju, a ona radi do večernjih časova, dok komunalna inspekcija Zvezdare nikada ništa nije poduzimala i moja agonija se godinama nastavlja. Ne trpe inspektori nasilje i uništavanje života ljudi, da su oni u pitanju i njihov duševni mir i spokojstvo- sigurno da bi odavno reagovali. Taman u sred noći se zahvalim dragom Bogu što imam mir da pročitam par stranica knjige, a onda ulazi u stan do mene, drugi komšija koji noću taksira, a onda započinje galama i svađa sa nekim preko mobilnog i to traje najmanje po pola sata, nije čovek kriv što je neuravnotežen a nije lečen. Pre bi poslali mene na lečenje zato što mi smeta ono što nikako nije normalno jer su normalni ljudi sa zdravim razumom u manjini kao nacionalne i religijske manjine. Koga briga što se ugrožavaju naša ljudska prava na duševni mir, spokojstvo i odmor u životu, mi normalni ljudi, postajemo obespravljena bića pred nemoćnim organima da nas zaštite! Tako da bi ekologija mogla mirne duše da se pozabavi i zagađenjem negativnih duša i entiteta u životnoj sredini! DAJTE NAM PRAVO NA MIR I ŽIVOT!