DEPONIJA NEĆE BITI CRNA TAČKA: Reporteri "Novosti" u Vinči gde se gradi postrojenje za preradu smeća (FOTO/VIDEO)
BEDEM od čak 80 metara nastao odlaganjem raznog đubreta, skoro pa kolika je i visina "Beograđanke", koje su sugrađani odlagali tokom više od četiri decenije, biće "srušen".
Postojeća deponija u Vinči biće konačno zatvorena. Za posao zatvaranja biće potrebno 30 meseci. Radovi koji se kroz javno-privatno partnerstvo "Beo čiste energije" i Grada Beograda, realizuju od 1. oktobra prošle godine, u punom su jeku, a do kraja godine veliki deo prostranstva od 130 hektara novog kompleksa biće spreman za prijem, tretman i odlaganje komunalnog otpada na novu sanitarnu deponiju. Čim nova deponija započne sa radom, počeće sanacija postojeće.
Kako su se uverili reporteri "Novosti", nova postrojenja zahvaljujući kojima će Beograd prodisati lakše, postepeno rastu. Nakon ulaska kroz rampu deponije, oko dva kilometra dalje, s leve strane nazire se prvo gradilište i metalna konstrukcija, odnosno radovi na izgradnji postrojenja za grejanje na otpad. Taj posao je najviše odmakao. Četiri krana uzdižu se nad gradilištem, a majstori po dolasku neophodnog materijala, kreću sa montažom. Kada postrojenje bude gotovo, odavde će devet odsto ukupnih potreba građana za grejanjem biti zadovoljeno.
- Kada u drugoj polovini 2022. godine, elektrana na komunalni otpad bude puštena u rad, u njoj će se sagorevati maksimalno 340.000 tona komunalnog otpada godišnje i od tada će se samo oko 200.000 tona otpada, koji proizvode Beograđani, odlagati na novu deponiju - kaže za "Novosti" Filipe Tijel, menadžer "Sueza" za Srbiju. - Sagorevanjem 340.000 tona otpada u novoj elektrani ostvarivaće se proizvodnja 30,2 megavata električne energije koja će se dalekovodom od 110 kilovolti dovesti do trafostanice "Beograd 20" i dalje do Beograđana. Sa druge strane, toplotna energija će se predavati "Beogradskim elektranama" koje će toplovodnom mrežom povezati toplanu na Konjarniku sa elektranom na deponiji.
POSTROJENjA
PROJEKAT javno-privatnog partnerstva uključuje sanaciju i zatvaranje stare deponije, izgradnju 103 MV postrojenja za energetsko iskorišćavanje otpada, kapaciteta 340.000 tona godišnje, postrojenja za preradu gasa koje će preradom deponijskog gasa proizvoditi električnu i toplotnu energiju, izgradnju nove deponije sa postrojenjem za tretman otpadnih voda i pogon za reciklažu građevinskog otpada - naglašava Vladimir Milovanović, direktor "Beo čiste energije".
Nedaleko, radnici nasipaju beton za gradnju postrojenja za preradu građevinskog otpada, gde će se obrađivati godišnje 200.000 tona lomljenih cigala, betona. Rigorozna je kontrola bezbednosti, pa ni na sekund radnici ne smeju da skinu šlem, a obilaze ih i naši i francuski šefovi za bezbednost na radu. Odavde će, kada radovi budu završeni, nakon reciklaže materijala, moći da se koristi za rekonstrukciju nekih od ulica.
- Do kraja ove godine biće izgrađeno i pušteno u rad i postrojenje za tretman građevinskog otpada i otpada od rušenja - objašnjava za naš list Vladimir Milovanović, direkor "Beo čiste energije". - Time će se omogućiti da se reciklirani materijal ponovo koristi za realizaciju različitih građevinskih radova. Uporedo sa ovim na ulazu u kompleks biće izgrađen novi kompleks gde će obavljati prijem i merenje težine otpada.
Najzad, naše ekipe stižu do uvale od 20 metara dubine, jedne od prvih "ćelija" nove sanitarne deponije, gde će od kraja ove godine otpočeti odlaganje otpada. Prostranstvo koje se priprema da primi prve kamione za smećem skoro pa se graniči sa "brdom" stare deponije, koju je zaposelo jato galebova. Nad deponijom se nadvija dim, jer ona tinja godinama. Uskoro ga više neće biti.
- Deponija, otvorena 1977. godine, dostiže svoj maksimalni kapacitet i predstavlja nemerljiv rizik po životnu sredinu, uključujući i zagađenje Dunava - navodi za "Novosti" Mitsuaki Harada, direktor u "Beo čistoj energiji" predstavnik Itoki korporacije iz Japana. - Klizište preti da otpad stigne do Dunava. Mali požari su stalna pojava, a veliki česta. Realizacijom ovih projekta, skoro će se u potpunosti eliminisati emisije deponijskog gasa u atmosferu, jer će čitava površina postojeće deponije po završetku radova na zatvaranju i sanaciji, biti prekrivena različitim materijama i geosintetičkim materijalima. Ovaj projekat će Beograđanima doneti poboljšanje ukupne ekološke situacije.
Kada radovi budu završeni, na deponiju više neće moći da uđe svako, pa ni skupljači sekundarnih sirovina, koji će, kako najavljuju u Gradu, biti zbrinuti i angažovani kroz konkurse koji će biti objavljeni.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)