RADIOAKTIVNI GROMOBRANI JOŠ NA KROVOVIMA Uklanjanje starih sistema zaštite sa jednog broja zgrada u prestonici treba da bude znatno efikasnije

Snježana Vidačković

19. 03. 2023. u 22:00

NA BEOGRADSKIM krovovima nalazi se još 71 radioaktivni gromobran, dok ih u Srbiji ima oko 570 iako su morali biti zamenjeni do 2014. godine, što je propisano Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti. Stručnjaci kažu da radioaktivni gromobrani nisu opasni za okolinu ako su pravilno postavljeni.

РАДИОАКТИВНИ ГРОМОБРАНИ ЈОШ НА КРОВОВИМА Уклањање старих система заштите са једног броја зграда у престоници треба да буде знатно ефикасније

Uklanjanje košta i do 3.000 evra, Foto D. Nikolić

Međutim, ukoliko su oštećeni, ne nalaze se na predviđenom mestu ili njima rukuje neko ko nije stručan, situacija može postati opasna. U tom slučaju, hitno ih treba ukloniti i skladištiti na propisan način.

- Ranije smo imali pedesetak zahteva za uklanjanje radioaktivnih gromobrana godišnje, ali u poslednje vreme je taj broj znatno manji - ističe Zlatan Pešić iz "Tesla sistema". - To je zato što se preostali gromobrani nalaze na objektima čije je vlasništvo upitno ili su ta preduzeća u stečaju, pa i nema ko da podnese zahtev za uklanjanje.

U ovom slučaju, lokalna samouprava je dužna da angažuje ovlašćenu firmu i obezbedi 2.000 evra za uklanjanje i još toliko za postavljanje novog. Prema rečima Slađana Velinova iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost, kažu da su im se javljali zabrinuti građani i da je to pravi momenat da stručnjaci uklone radioaktivni gromobran.

- Pokrenuli smo projekat sa Evropskom komisijom, te ćemo pokušati da skinemo tih 570 gromobrana - naglašava Velinov. - Tu su i privredni objekti, stambene zgrade, parcele bez vlasnika... Veoma je važno da se stari gromobrani, čim se skinu, zamene novima koji nisu radioaktivni jer moramo da "branimo to područje".

Radioaktivni gromobrani prestali su da se postavljaju pre 40 godina, a već dve decenije se uklanjaju i postavljaju novi koji nemaju te elemente. Ukoliko sugrađani primete da je radioaktivni gromobran na njihovoj zgradi oštećen, jedino što treba da urade je da prijave Direktoratu.

AKO PADNE, POČINjE DA ZRAČI

Zašto su se radioaktivni gromobrani uopšte i postavljali ako predstavljaju opasnost po zdravlje? Slavko Dimović, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke "Vinča" kaže da gromobran nije opasan sve dok je u uspravnom položaju.

- Rizik nastaje onda kad se ošteti ili padne, jer tad postoji mogućnost da se emituje zračenje - kaže Dimović. - Radioaktivni gromobran predstavlja najveću pretnju kad je osoba duži vremenski period izložena direktnom zračenju. Nestručne osobe nikako ne smeju da pokušaju demontažu, jer zdravlje ljudi može biti ugroženo ako se ovaj materijal nepropisno skladišti.

U obavezi profesionalnih upravnika je da se postaraju da se na zgradi nalazi gromobran u skladu sa propisima. Predsednik udruženja profesionalnih upravnika Ljubiša Banovački objašnjava da starost gromobrana može ukazivati da je rizičan, ali da ne treba razmišljati samo o tome da li je gromobran radioaktivan, već i da li je ispravan.

- Gromobran ne sme da bude pokidan. Mora da bude okrenut na gore. Ne sme da bude oštećen. Gromobrani imaju trake, spojnice i nosače gromobrana koji moraju biti celi. Na svake dve godine licencirane firme treba da proveravaju gromobrane i mere uzemljenje. Na šest godina ide kompletan pregled, a cene novog gromobrana mogu ići i do 195.000 dinara, pri čemu taj trošak snose stanari zgrade - kaže Banovački.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

MESI DONEO ODLUKU: Otkriveno gde će Argentinac posle Intera