ZA GODINU DANA 40.000 PRESTUPA: Bahati vozači prednjače u prekoračenju brzine i prolasku na crveno svetlo

U toku prošle godine, na adresu Prekršajnog suda stiglo je oko 40.000 slučajeva raznih prestupa iz oblasti saobraćaja. Iako se očekivalo da će uvođenjem prekršajnog naloga 2014. godine broj pristiglih slučajeva opadati, to se nije dogodilo.

Foto Z. Jovanović

Ovo u razgovoru za "Novosti" ističe predsednica Prekršajnog suda Olivera Ristanović i nagoveštava da se podaci donose samo za teritoriju grada Beograda. To mogu biti i prekršaji ljudi kojima nije prebivalište u prestonici, ali su u glavnom gradu napravili prestup.

U broj od 40.000 prestupa ne ubrajaju se oni gde saobraćajna policija izda na licu mesta nalog, pa se kazna smanjuje ukoliko se plati u roku od osam dana. Njih ima minimum još toliko, a verovatno i više.

Prema rečima Olivere Ristanović, primenom novog sistema, uzimanjem snimaka sa gradskih kamera Sud će verovatno biti još više opterećen. Naša sagovornica zbog toga očekuje 30 do 40 odsto novih predmeta. Ipak, nada se i buđenju odgovornosti.

- Očekivali smo da će se uvođenjem prekršajnog naloga, koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine sve promeniti, ali nažalost to nije doprinelo smanjenju opterećenja prekršajnih sudova, ostalo je sve isto - priča naša sagovornica. - Nama kao građanima i učesnicima u sabraćaju nedostaje saobraćajna kultura. Treba propisivati kazne, one mogu biti i oštrije, ali neće probuditi svest ljudi o bezbednosti prilikom vožnje. Najstrože sankcionisani prekršaji čak ne pomažu da se smanji njihov broj.

Foto: FOTO: N. Skenderija

POGLEDAJ GALERIJU

Sve češća pojava na ulicama glavnog grada jeste da policija privodi i one kojima je oduzeta vozačka dozvola, pošto ih to ne sprečava da svega nekoliko dana posle oduzimanja ponovo sednu za volan.

- Ima i onih kojima je izrečen veliki broj kaznenih poena, ali kao da ne mare za to - priča Ristanovićeva. - Što se tiče saobraćajnih prekršaja, najviše je onih za prekoračenje brzine i prolazak kroz crveno svetlo na semaforu. Sistem koji je implementiran, to jest povećanje broja kamera, svakako je dobra stvar, ali bilo bi još bolje kada bi bilo malo više efekta.

Prekršajni sud u Beogradu trenutno ima 117 sudijskih mesta, ali nisu sva popunjena. Za normalno funkcionisanje i rešavanje predmeta na vreme potrebna je bar još jedna zgrada veličine zdanja u Ustaničkoj ulici.

- Za prekoračenje brzine kazne se kreću u rasponu od 10.000 pa do 140.000 dinara, zavisi kojom je brzinom vozač upravljao - ističe predsednica Suda. - Može se dobiti mandatna kazna, zatim ona u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara, kazneni poeni i oduzimanje vozačke, za veća prekoračenja od 20.000 do 40.000 dinara, veći broj poena i duže oduzimanje, dok je za nasilničku vožnju od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i deset meseci bez vozačke. Ukoliko vozač prođe kroz crveno svetlo gde postoji pešački, pošto postoji razlika ako ga ima ili ne, kazna je od 20.000 do 40.000 dinara i tri meseca oduzimanja dozvole. Nasilničkom vožnjom se smatra ona ako se dva ili više puta prođe kroz crveno, sa većom brzinom od dozvoljene. To se ubraja u najteže prekršaje i kazna je od 30 do 60 dana zatvora ili 240 do 360 dana rada u javnom interesu.

PRITUŽBE ŠOFERA ZAPOSLENIH U MEDICINSKOJ SLUŽBI ZBOG VELIKOG BROJ PRISTIGLIH KAZNI SA NADZORNIH KAMERA

VOZAČI HITNE POMOĆI DA OBRAZLOŽE PROLAZ KROZ CRVENO SVETLO

VOZAČI Hitne pomoći, ukoliko prođu kroz crveno svetlo ili prekorače brzinu u toku vožnje, moraće na sudu da dokažu da su u vreme kršenja pravila imali urgentnu intervenciju - objasnila je, za "Novosti", predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović i napomenula da vozači moraju imati upaljenu i rotaciju i zvučni signal istovremeno.

Povodom žalbi zaposlenih u Hitnoj pomoći kako im novi sistem nadzora raskrsnica gradskim kamerama, koje koristi policija, "piše kazne" zbog prolaska na crveno svetlo ili prekoračenja brzine "piše" kazne, Ristanović precizira da je tu malo Zakon nedorečen.

- On ipak prepoznaje vozila sa prvenstvom prolaza i ona koja su pod pratnjom - priča ona. - Ta vozila imaju prvenstvo u smislu da mogu da ne poštuju pravila o preticanju, mimoilaženju, to je jedina vrsta vozila koja ima prednost u odnosu na pešaka, koji je dužan da ih propusti. Ipak, isto tako u Zakonu o bezbednosti saobraćaja stoji da vozila policije, BIA, VBA, Vojske, Hitne pomoći, Vatrogasne službe, prilikom prolaska moraju da daju zvučne i svetlosne signale. Ne jedno ili drugo, već obavezno oba.

Kako napominje naša sagovornica, vozila imaju prvenstvo prolaza, osim na mestima gde je raskrsnica sa semaforima ili saobraćaj reguliše policajac.

- Šta to znači? Ne da oni ne smeju proći kroz raskrsnicu kad je upaljeno crveno svetlo, već da nemaju prvenstvo prolaza - napominje ona. - Oni faktički kad dođu na takvu raskrsnicu, a imaju uključenu svetlosnu i zvučnu signalizaciju mogu da prođu samo ukoliko procene da je bezbedno. Ne istom brzinom kako su se kretali, jer vozač treba da se ponaša kao na ulici i ima svu pažnju.

Ona ističe da je posebnim članom zakona o bezbednosti saobraćaja stoji da MUP može odustati od procesuiranja takvih vozača.

- To ne znači da neće uopšte podnositi prijavu - napominje naša sagovronica. - Odustati se može u svakom trenutku postupka. Kad se on inicira, pa sve do donošenja presude MUP može da povuče slučaj. Prijave za vozila Hitne pomoći stižu stalno. Lično sam imala situaciju gde je vozač izazvao saobraćajnu nezgodu na raskrsnici kod Pravnog fakulteta. Kaznila sam ga pošto nije mogao da dokaže da je išao na hitnu intervenciju, bio je sam u vozilu i uključio rotaciju neposredno pre raskrsnice.

Na kraju, naša sagovornica ističe da vozač Hitne pomoći koji je dobio kaznu za prekoračenje brzine ima prednost u odnosu na tu vrstu prekršaja, ukoliko je dobio prekršajni nalog treba da se upusti u sudski postupak a ne da plati kaznu, ako je zaista bio na radnom zadatku i može dokazati.

NASILNICI ODMAH IZA REŠETAKA

NASILNIČKA vožnja spada u kategoriju prekršaja koji se odmah procesuiraju. Vozači u policiji budu zadržani do trežnjenja, kada se sprovode kod dežurnog sudije. Presuda se izvršava pre nego što njima istekne prvo žalbe, odmah se ide u zatvor, a oni onda podnose pravo žalbe.

- Što se tiče stranaca, oni se na licu mesta procesuiraju i odmah plaćaju visoku kaznu. Njima se umesto kaznenih poena može prepisati zaštitna mera i do izlaska iz zemlje drugo lice mora upravljati vozilom - ističe Ristanovićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije