NOVI NAZIVI UKRASIĆE BEOGRAD: Oni su važne ličnosti po kojima će se uskoro zvati ulice glavnog grada

Novosti online

02. 05. 2022. u 23:27

SKUPŠTINA GRADA Beograda donela je odluku da se imenuju pojedine ulice u nekoliko gradskih opština po značajnim istorijskim i kulturnim ličnostima.

НОВИ НАЗИВИ УКРАСИЋЕ БЕОГРАД: Они су важне личности по којима ће се ускоро звати улице главног града

Foto D. Milovanović

Ulice koje su se imenovale po značajnim ženama Srbije i šire, po Draginji Gavrilović, Kosari Cvetković i Jelki Bojkić Makavejev, piše Blic. Sušačka ulica na teritoriji Voždovca preimenovana je u Ulicu Draginje Gavrilović, Supilova ulica na teritoriji Zvezdare u Ulicu Kosare Cvetković i Ulica Matije Gupca na teritoriji Rakovice u Ulicu Jelke Bojkić Makavejev.

Jelka Bojkić Makavejev - prva žena diplomirana veterinarka u Kraljevini Jugoslaviji

Osim što je bila prva žena iz regiona koja je završila Veterinarski fakultet, svakodnevno se borila za prava žena i svojih koleginica, što je dovelo do toga da je postala predsednica Ženske studentske organizacije Sveučilišta u Zagrebu. Jelka je sve do oslobođenja u Drugom svetskom ratu 1945. godine radila u bivšem Pasterovom zavodu.

Kada je reč o Kosari Cvetković, ona je bila srpska književnica...

Prevoditeljka, likovna umetnica, fotografkinja, pedagoškinja, književna i pozorišna kritičarka. Godine 1903. objavila je zbirku „Pripovetke za devojčice i dečake”, a 1907. i zbirku „Sedam priča za devojčice i dečake”, sa prevodima dela ruskih književnika. Objavljivanje ovih knjiga predstavljalo je značajan književni događaj, jer je do tada dečja literatura na srpskom jeziku, pored poezije, bila vrlo oskudna. Jedna je od dve žene koje su tajnim glasanjem izabrane za članice Srpskog književničkog društva 1906. godine. Autorka dela „Devojački roman”, koji se smatra prvim ženskim romanom kod Srba, napisala je Draga ili Draginja Karolina Gavrilović, prva srpska pripovedačica i romansijerka. Njena dela za života nisu štampana u obliku zasebnih knjiga, sve do 1990. godine kada su objavljena njena „Sabrana dela”, u dve knjige.

Jelka Bojkić Makavejev, Kosara Cvetković i Draginja Gavrilović su samo neke od žena koje su svojim znanjem, umećem, humanitarnim radom i zalaganjem doprinele što boljem razvoju društva u svim segmentima i zbog toga je potrebno uzdignuti ih i zahvaliti im za svako opšte dobro čiji su deo bile.

Foto Novosti

Ulica na prostoru Beograda na vodi voždu Đorđu Stratimiroviću

Ulica koja će poneti ime vožda Đorđa Stratimirovića proteže se od zgrade Pošte na Savskom trgu do glavne kule na prostoru Beograda na vodi. Inicijativu je podneo Centar za razvoj Šajkaške. Imenovana je i Ulica Svetog Vladike Nikolaja Žičkog na osnovu podnete i usvojene inicijative građana naseljenog mesta Resnik u opštini Rakovica. Predloženo je bilo da jedan deo Podavalske ulice na ovoj opštini ponese ime Svetog Vladike Nikolaja Žičkog.

Na osnovu usvojenih inicijativa koje je podnela prof. dr Irena Arsić, ulice u Beogradu dobili su i dubrovački Srbi Ivan Stojanović i Nikša Gradi. Predlog je bio da Ulica bana Mladena na opštini Zvezdara ponese ime Nikše Gradija, dok je Gospićka ulica na opštini Voždovac preimenovana u Ulicu Ivana Stojanovića.

Vladeta Jerotić, Foto A. Stanković


Beograd je dobio i Ulicu Vladete Jerotića

Psihoterapeuta, filozofa, književnika i akademika Srpske akademije nauka i umetnosti i dobitnika mnogobrojnih nagrada i priznanja. Predlog je bio da Dalmatinska ulica od Takovske do Džordža Vašingtona bude preimenovana u Ulicu Vladete Jerotića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (3)

MVP Mozzart sport: Neka ovo postane tradicija!