MURALI NOVI SIMBOL GRADA: Portreti poznatih ličnosti sve češće se oslikavaju na zidovima

A. Z. KLISURIĆ

22. 08. 2021. u 08:20

U PRETHODNIH nekoliko meseci oslikavanje murala nakon smrti poznatih pevača, glumaca, sportista, ali i lekara koji su se borili tokom pandemije virusa korona postali su uobičajena pojava.

МУРАЛИ НОВИ СИМБОЛ ГРАДА: Портрети познатих личности све чешће се осликавају на зидовима

Foto C. B.

Takođe, u znak zahvalnosti zbog pre svega sportskih ostvarenja, postali su obeležje određenih delova Beograda. Osim njih sugrađani su imali potrebu da ovekoveče i lica maloletnika koji su nastradali u nesrećama. Prema rečima psihologa, ovo je način da se iskaže zahvalnost, ali nije najbolji da se nekome oda počast nakon smrti i da postoje bolja rešenja da neko nastavi da živi među nama.

Smrt mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija bila je povod da na zidu naspram pošte u Mirijevu osvane delo na kome su prikazani mitropolit i patrijarh Pavle. Prema rečima umetnika Matije Popovića, ovo je bio simboličan gest zahvalnosti za sve što su dvojica upokojenih velikana uradila za srpski narod.

Nakon što je dobio ulicu u Zemunu, na Novom Beogradu je u septembru prošle godine oslikan i mural posvećen Blagoju Jovoviću, koji je pucao na Antu Pavelića 1957. godine u Buenos Ajresu. Prikazani su i nekadašnji borci na Košarama, mališani koji su nastradali u nesrećama, lekari koji su vodili bitku protiv korone.

Oslikavanje murala je način da se prevaziđe smrt osobe za koju imamo osećaj da nam je bliska. Prevazilazi se odlazak ljudi koje smo viđali, a kao narod smo osećali povezanost. Tako su prethodnih meseci ovekovečeni likovi bubnjara Dragoljuba Đuričića, pevača Džeja, nakon pet godina od smrti Marinka Madžgalja oslikan je njegov lik u blizini Ateljea 212. Pojedini žitelji Dorćola imali su potrebu da se ovakvim gestom sete jednog od najboljih fudbalera svih vremena Dijega Armanda Maradone.

U znak zahvalnosti za bitku tokom pandemije virusa korona, građani nisu zaboravili ni lekare koji su se lavovski borili pa je na zidu Trinaeste beogradske gimnazije naslikan lik bivšeg đaka ove škole dr Nenada Maksimovića nakon njegove smrti.

- Kada nas potrese nečija smrt, imamo potrebu da ih na ovaj način ovekovečimo - govori za "Novosti" psihološkinja Aleksandra Janković.

- Ovaj način nije pogrešan ukoliko ne uznemirava njihove najbliže srodnike, jer se u ljudima javlja potreba da ih ponovo vidimo i ostanemo povezani. Ovakve slike doživljavamo kao stavljanje melema na ranu.

Iako ovaj način nije loš, ukoliko se javi potreba da se nekome odužimo, to uradimo kroz pokretanje fondacija ili imenovanja nekih organizacija, institucija ili klubova po nekim preminulim osobama. Dobar primer toga je imenovanje CK "Vlada Divljan", sada nove generacije ovde stvaraju umetnost. Na taj način Vlada i dalje živi među nama.

GEST Od građana Stepe za zlatnu   Milicu, Foto D. Milovanović

Osim poznatih koji dobijaju murale, prošle godine u OŠ "Braća Baruh" oslikan je lik Minje Draganić, koju su iz zapaljenog stana izvukla petorica građevinskih radnika, ali je ona od zadobijenih povreda preminula nakon mesec dana. Minjini drugari bili su inicijatori da se u osmoletki koju je pohađala oslika i lik njihove drugarice sa porukom "Ti nisi umrla. Ti si se preselila u svakog od nas. Čuvamo te zauvek".

U junu je na Karaburmi, u blizini mesta gde je poginuo, oslikan i mural posvećen desetogodišnjem Stefanu Baliću, koji je preminuo nakon saobraćajne nesreće u Ulici Marijane Gregoran. Nakon njegove pogibije stanovnici Karaburme nastavili su borbu, a ovo je bio jedan od načina da iskažu svoje nezadovoljstvo zbog propusta koji su napravljeni u snakcionisanju vozača koji je kriv za njegovu nesreću.

- Na ovaj način se odužujemo nevinim žrtvama čija nas smrt potrese - govori Aleksandra Janković.

- Svakodnevno ljudi stradaju, ali mi nismo u stanju da podnesemo toliku količinu smrti.

POČAST Džej Ramadanovski, Foto M. Anđela

Smrt Tijane Jurić je slučaj koji je uzdrmao celu zemlju, potez njenog oca da nakon smrti svog deteta nastavi borbu, osnuje fondaciju i pomogne mnogobrojnoj deci je dobar način da Tijana nastavi da živi među nama na pravi način, ali i da ne zaboravimo ono što se njoj dogodilo.

Međutim, ovakav način odavanja počasti vrlo lako može da dobije dozu neukusa, jer ne možemo svuda oslikavati lica koja su nas fizički napustila.

- Moj savet je da ljudi sačuvaju mentalnu sliku o ljudima koji su ih napustili, ukoliko je to član njihove porodice ili javna ličnost. Da ih se sete i pomole za njih. Ukoliko učine neko dobro delo da ga posvete onima koji su ih napustili, jer to je dobar način da se nečija smrt prevaziđe - zaključuje Aleksandra Janković.

PRVAK Dijego Armando Maradona, Foto M. Anđela

REAKCIJE

NISU retki ni slučajevi da pojedini građani uništavaju murale, prema rečima Aleksandre Janković, na ovakav čin odlučuju se ljudi ispunjeni nezadovoljstvom.

- Ljudi različito reaguju na ovakve stvari, neki možda ne žele da gledaju nečiji lik - govori Aleksandra Janković.

- Nekada ljudi ovo rade jer su nezadovoljni iz bilo kog razloga pa bes iskaljuju na ovaj način.

MILICA MANDIĆ U NASELjU STEPA

OSIM što se oslikavanjem murala građani opraštaju od pojedinih ličnosti, postoji i iskazivanje zahvalnosti za postignute uspehe. Tekvondistkinja Milica Mandić dobila je mural u naselju Stepa Stepanović u znak zahvalnosti za dva zlata koja je osvojila nastupajući u bojama naše zemlje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

ALTA ZA DEČJE OSMEHE: Paketići doneli radost mališanima iz Doma „Kolevka”