I SRNA MOŽE DA BUDE GOST: Stručnjaci pojavu divljih životinja na ulici Vide kao uobičajenu vezu sa prirodom

J. DINČIĆ

04. 07. 2021. u 16:14

IAKO je nekada prisustvo divljih životinja bilo karakteristično samo za periferiju grada, u poslednje vreme ih viđaju i u centralnom gradskom jezgru.

И СРНА МОЖЕ ДА БУДЕ ГОСТ: Стручњаци појаву дивљих животиња на улици Виде као уобичајену везу са природом

Foto Arhiva

Nedavno je mlada srna uhvaćena u Nemanjinoj ulici, bezbroj divljih svinja bilo je na novobeogradskoj i zemunskoj strani, šakala i škorpija na Dorćolu i Vračaru, a vučica u Mirijevu.

Iako njihovo prisustvo zna da nas zaplaši kad ih ugledamo na samo nekoliko metara od kućnog praga, nadležni tvrde da razloga za brigu nema.

- Prisustvo divljih životinja nije ništa neuobičajeno, jer jasna granica između prirode i gradske sredine ne postoji, a to je i pokazatelj da još nismo izgubili vezu sa prirodom - ovjašnjavaju nadležni iz "Veterine".

- Važno je i naglasiti da su naše ekipe pripremljene za svaku vrstu spasavanja i ukazivanja pomoći životinjama.

Foto Arhiva

Radnici "Veterine" u saradnji sa Zoološkim vrtom, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, ornitološkim udruženjima i lovačim društvima aktivno učestvuju u zbrinjavanju svih vrsta divljih životinja koje se pojavljuju u prestonici. Zajedno sa predstavnicima ovih institucija odlučuje se na koji način se životinje vraćaju u prirodno stanište, kao što je bio poslednji slučaj sa srnom, koja je puštena u prirodno stanište u Kovilovu.

Osim životinja, sve je više i primeraka retkih ptica koje se uglavnom nastanjuju na terasama višespratnica. Vetruške, crna roda, ne iznenađuju ornitologe.

- Ptice uglavnom biraju žardinjere beogradskih solitera za svoja gnezda, jer oni podsećaju na litice koje su njihovo prirodno stanište - objašnjavaju stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica. - Sokolovi ne prave gnezda, pa često koriste privremeni dom vrana.

Foto Arhiva

Sastavni deo Zemuna postali su i labudovi, sada ih ima nekoliko stotina, a nedavno su među njima viđeni i oni retki - crni koji su do otkrića Australije bili nepoznati. Stručnjaci dodaju i da građani moraju da znaju da nije dobro da ih hrane hlebom jer aditivi i so direktno narušavaju zdravlje ne samo labudova beć i drugih ptica.

PATKA SAVKA STALNI GOST

PORODICU Bodiroga, treću godinu zaredom, iznenađuje nezvani, ali dragi gost. Patka Savka, kako su je nazvali, i ove godine je savila gnezdo u žardinjeri njihove terase na petom spratu, u Ulici Ivana Ribara 168 na Novom Beogradu. Nakon što je izlegla mlade pačiće, porodica Bodiroga ih je otpratila do Save.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi