ŠEĆERANA ZA - PLAKANJE: Zadružno organizovanje u Sivcu, 1924, bilo pionirski poduhvat, ali su kapitalisti bili moćniji

Zoran Rajić

02. 02. 2025. u 07:22

VISOKI dimnjak i zidovi bez krova, ostaci nekadašnje Fabrike šećera u Sivcu simbol su ekonomske propasti ovog, jednog od najvećih sela u Srbiji, u kojem nisu uspeli da opstanu ni mlinovi, ni ciglane, ni kudeljara... Ali, samo je zbog šećerane Sivac među ratarima u Vojvodini ostao sinonim za - nevolju.

ШЕЋЕРАНА ЗА - ПЛАКАЊЕ: Задружно организовање у Сивцу, 1924, било пионирски подухват, али су капиталисти били моћнији

foto Z. Žekić

Istorija podseća da je to bila prva i jedina fabrika kojom je Udruženje proizvođača šećerne repe, formirano u Beogradu krajem 1924, pokušalo da se suprotstavi kartelu od osam velikih šećerana - dve državne i šest privatnih - koje su slatki koren otkupljivale po niskim, a finalni proizvod prodavale po visokim cenama. Uz to, reparima su zakidali i prilikom merenja isporučenog roda, velikim odbijanjima za navodnu nečistoću, a isplate su nekad kasnile i po dve godine...

Poklon

SIVAČKA šećerana je 1947. demontirana i, kao znak "drugarske pomoći", poklonjena Albaniji. Prilikom montiranja njenih mašina i opreme, u blizini tamošnjeg grada Korča, poginuo je bravar iz Sivca Janoš Očenaš.

- Jedino rešenje prepoznato je u podizanju Zadružne fabrike šećera, koja će biti u posedu prvenstveno malih i srednjih proizvođača. Udruženje je od njih tražilo da otkupe po 10 deonica za svaki hektar zasejan repom, a zauzvrat im je obećano da će za isporučen rod dobijati dvostruko veću cenu nego od kartelisanih fabrika. Uveravani su i da će na udele dobiti toliku kamatu da će im se ulog isplatiti za dve godine - navodi hroničar Sivca Zoran O. Peruničić, objašnjavajući da je Sivac izabran zbog blizine železničke pruge i kamenog puta, a posebno zbog plovnog Velikog bačkog kanala.

Fabrika je, uz veliko slavlje, otvorena 15. oktobra 1927. Repa je, sa svih strana, dopremana železnicom i brodovima, a mali proizvođači dovozili su je zaprežnim kolima...

- Međutim, agenti-diverzanti kartela starih šećerana nisu mirovali, pa je samo dve nedelje od početka rada, u noći između 29. i 30. oktobra, nova fabrika izgorela. Odmah su navalili poverioci s potraživanjima i fabrika je "pala" pod stečaj. U zakup ju je uzeo veleposednik iz tadašnjeg Petrograda, današnjeg Zrenjanina, pa je kako-tako radila do 1937, a posle je postala samo toponim za orijentisanje u selu - zaključuje Peruničić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TRAMP SAOPŠTIO UDARNU VEST: Dogovaram se sa Putinom