Игор Кокошков: Мајчина порука водила до злата

ТИХАвода брег рони! Ову изреку, урамљену у ходнику стана у Кумодрашкој улици у Београду годинама је на зиду држала покојна Милица Кокошков. Била је годинама мотивациона порука млађем сину Игору, којем је остатак породице, старији брат Ненад и отац Стефан, био убедљиво највећа подршка у каријери кошаркашког тренера.

Када смо селектора Словеније и актуелног шампиона Европе подсетили на поруку са зида испред момачке собе, сетио је се са сетом... У причи за "Новости" он је више говорио о будућности и стварима које га чекају у каријери која траје од 1992. године, када је сео на клупу јуниора ОКК Београда, а данас је на клупи шестог НБА тима од када је прешао Атлантик 1999.

Прочитајте још: Кокошков исписао историју: Слава иде играчима; Драгић: Свака част Србији

о Сећате ли се оне урамљене поруке мајке Милице и шта она данас значи за вас?

- Годинама је стајала испред моје собе и била је изузетна мотивациона порука. Мајка је на тај начин желела да ми покаже колико је воља битна ствар у сваком послу. Покојни отац Стефан је био члан у некадашњем Вождовачком. Знао је чиме ћу да се бавим и говорио ми је да је то изузетно горак хлеб.

о Данас, после скоро 20 година, са Словенијом сте на крову Европе?

- Прошао сам са Словенијом од прошлог до овог лета неке прелепе кошаркашке ствари. Од првог тренинга, па до финала са Србијом смо знали да желимо да направимо нешто велико. А испоставило се да смо направили историјски успех. Од када постоји Словенија, никада ниједна национална репрезентација у било ком спорту није освојила златну медаљу. Ипак, мене много више од свега радује што су Драгић, Препелич, Дончић и остали постали спортски јунаци словеначких клинаца. Мотив свих нас у репрезентацији је да те клинце "отмемо" од рукометаша и одбојкаша. Да их натерамо да сада играју кошарку?

о Остајете ли на клупи Словеније?

Прочитајте још: СРБИЈИ СРЕБРО: Драгић нам однео злато

- То није питање жеље или мотива. То је чисто техничко питање. Мој живот и моја професионална каријера су везани за НБА лигу и тренутно место помоћног трена Јуте Џез. Пошто су календари ФИБА и НБА потпуно неусклађени, једноставно је немогуће да више седим на клупи Словеније. То смо знали сви у кошаркашкој организацији када сам почињао да радим са селекцијом.

о Ко ће бити ваш наследник на клупи шампиона Европе?

- Прерано је за тај одговор, а можда је непримерено да ја причам о томе. Толико је добрих тренера било са мном у стручном штабу, прво у Хелсинкију, па касније и у Истанбулу на овом ЕП.

о Када ћемо вас поново видети у европској кошарци, на клупи неког тима или репрезентације?

- Европа је јединствена. Имао сам подршку мојих кошаркашких ментора у Америци да преузмем тај изазов и ризик. На крају крајева, шефови у Јути су ме пустили на нешто дужи пут, од два месеца. Видели су да смо сви донели праву одлуку, пошто су били на првом делу ЕП у Хелсинкију. Мислим да је ова титула довољно оправдање за моје одсуство. Не знам где ће ме одвести кошаркашки пут у наредним годинама, али са поносом истичем да сам последњих десет година у ФИБА такмичењима, са Грузијом и Словенијом, две сјајне европске селекције.

о Како у Словенији гледају на необичан детаљ, да је на ЕП у кошарци на предњој страни дреса Србије било име словеначког спонзора, име чувеног планинског врха, а да су на клупи Словеније и у тиму били углавном Срби?

Прочитајте још: Драженова мајка поклоном расплакала најбољег играча Еуробаскета (ВИДЕО)

- То је занимљив податак са пуно симболике, а убеђен сам да у Словенији постоје људи који би могли да дају конкретнији одговор на ово необично питање.

о Да ли је истина да су Горан Драгић и Игор Кокошков били кључ успеха и главни "ковачи" златне медаље?

- То сада многи кажу, али истина је да смо ми од првог тренинга на припрема за ЕП имали сјајну атмосферу у екипи, да смо расли као тим и да смо на дан финала и у финалном мечу били оно што се видело на крају: победници и освајачи златне медаље. Играли смо против Србије и зато сам ја пред финале рекао да ће мој тим сигурно да слави. Драгићев и мој однос је грађен током четворогодишње сарадње у Финикс Сансима. Изашао је из спортских оквира, јер се сада и породично дружимо. Можда је за њега много веће признање то што је МВП овог првенства. Заслужио је све!

Прочитајте још: ДИРЉИВ СУСРЕТ ДРАЖЕНОВЕ МАЈКЕ И ДРАГИЋА: Горан изненадио Бисерку, поклонио јој дрес и изљубио је по “српском” обичају

Тако прича Игор Кокошков, који је 1999. са два кофера, аутобусом до Будимпеште, па авионом до Мисурија отишао у свет који је измислио кошарку. Пре пет дана је пред очима Ђорђевића, Обрадовића и Ивковића у Истанбулу показао зашто је порука мајке Милице са зида куће у Београду добила смисао баш овог лета.

ЛИЧНА КАРТА

о Датум и место рођења 17. 12. 1971. године у Београду,

о Каријера: ОКК Београд (1992-1996), јуниори Партизана (1997), Универзитет Мисури (199-2000), Л. А. Клиперси (2000-2003), Детроит Пистонси (2003-2008), помоћни тренер СЦГ (2004-2005), селектор Грузије (2008-2015), Феникс Санс (2008-2013), Орландо Меџик (2015), Јута Џез (од 2105), селектор Словеније (2016-2017).