СРБИЈИ СРЕБРО: Драгић нам однео злато
17. 09. 2017. у 22:31
У финалу Европског првенства у Истанбулу Словенија је на крилима сјајног плејмејкера савладала Србију са 93:85. Превише сумњивих судијских одлука за овако важан меч

Детаљ са меча Фото: fiba.basketball
ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА "НОВОСТИ": ИСТАНБУЛ
СУЗЕ Владимира Лучића после пораза Србије од Словеније у финалу Европског првенства (85:93) вредне су злата, које им је испред носа однео маестрални Горан Драгић. Нису успели да начине тај последњи корак, али све што су урадили током истанбулске одисеје светлуца златним одсјајем.
Означени као замене оних најбољих, играли су као да су заиста најбољи и освојили другу сребрну медаљу за Србију на европским првенствима, трећу те боје у четворогодишњем селекторском мандату Ђорђевића, који је сваког понаособ загрлио после меча и захвалио му се на херојству у никад тежим околностима.
ДУДА, ЖЕЉКО, ДОДИК...
ЛЕГЕНДАРНИ српски тренери Душан Ивковић и Жељко Обрадовић бодрили су нашу репрезентацију из реда за почасне госте, као и председник Републике Српске Милорад Додик и министар спорта Вања Удовичић.
У својству функционера ФИБА, утакмицу је пратио наш прослављени репрезентативац Дејан Бодирога.
Наши момци исекли су лепршаве кадрове из игре Словенаца у првој четвртини и увукли их у физички и ментални клинч, у којем зависе искључиво од инспирације Драгића и Дончића. Финесе тимског духа биле су на нашој страни ограде. Богдановић је периферним погледом погађао Кузмића у рекету, Јовић с повредом зглоба јуначки продирао “на једној нози”, Лучић лебдео у ваздуху кидишући на сваку одбијену лопту.
Друга деоница исписала је сасвим другу кошаркашку причу. Словеначки одбрамбени специјалци само што нису користили пендреке бранећи кош од Богдановића, Јовић је све теже трчао, а наш напад остао без кисеоника. Гушиле су га дефанзивне осице тренера Кокошкова, али и судијске одлуке због којих је Сале на моменте више разговарао са арбитрима него са својим играчима.
Ненадано су се “орлови” нашли у мишоловци, истерани из рекета из којег су се до тада хранили. Покушавали су да се испетљају претешким Богдановим шутевима, док их је све дубље у рупу гурала невероватна лакоћа игра момка делимично српских корена. Драгић је играо последњу утакмицу у националном дресу и опраштао се на начин који подсећа на Ђорђевићево финално ремек-дело против Литваније на Евробаскету 1995. у Атини.
НБА ас је у маниру најбољих словеначких скијаша возио слалом кроз српску одбрану и до краја полувремена постигао 26 поена, уз четири скока и три асистенције! Само су тројкашке муње из Гудурићеве левице држале Србију да не потоне толико дубоко да јој више нема спаса.
Међутим, предаја није у генима Ђорђевићевих тимова. Свакако није у овом, скројеном по мустри повреда и отказа, али са срцем великим као и сви претходни. Богдановић је лидерски пружио руку својим друговима, помогао им да се подигну са паркета и пронађу у себи оно што их је довело до последње утакмице Евробаскета. На путу нашег повратка у игру за злато, Словенија је остала без Дончића због повреде зглоба, али млади суперстар до тада није имао много утицаја на судбину финала.
Умор је постепено успоравао Драгића, а победнички откуцаји у грудима нашег тима били су све бржи и гласнији. Умор је сустизао и Богдановића, али је српски ас могао накратко да предахне ослањајући се на Лучићеву неземаљску истрајност у борби са Словенцима и Мачванову капитенску хладнокрвност. Међутим, Србија у драматичној завршници није могла да се наслони на судијску објективност.
Ђорђевић се ухватио за главу када је досуђен фаул при шуту Препелича за три поена, узео тајм-аут и пре него што је дао упутства играчима дубоко загазио у терен ка арбитрима.
Више није остало времена за лудачке Богданове тројке за преокрет. Изнео је на овом Евробаскету терет за седморицу и заслужио аплауз и после промашаја. Као и ова незаслужено унапред отписана генерација, која је поделила сребрну судбину претходних репрезентација сатканих од звучнијих имена.
ПРЕМЕШТЕНИ НАШИ НАВИЈАЧИ
НАШИ навијачи првобитно су заузели места иза коша, одмах поред велике групе словеначких присталица, од којих их је раздвајао пролаз и кордон редара. Међутим, убрзо их је полиција преместила на горњи прстен бочне трибине.
То им није покварило расположење, током загревања скандирали су Мирославу Николићу: “Јави се, Муто”, Наравно, наш тренер им је отпоздравио с подигнута три прста.
Око десет хиљада гледалаца у дворани било је подељено на седам хиљада словеначких присталица и три наших.
Francesco
17.09.2017. 23:04
Paceri.
@Francesco - Ko??? ...suidije ?
Iskreno, sa ovim timom nisam mislio da cemo proci cevrtfinale a kamoli da osvojimo srebro i to uz sansu da cak i pobedimo u finalu. Srebrom sam odusevljen, svaka im cast na borbi i zelji, za mene su sampioni!
Dosla premijerka a Janez uzeo zlato :)
@zaliv.net - To se zove baksuz.
Коментари (65)