Евро броји ситно у Монтенегру?

ПОДГОРИЦА - Деценију и по (од 2002. године) Црна Гора користи европску валуту као платежно средство. До сада званични Брисел то је толерисао, иако је Црна Гора, касније и јужна српска покрајина Косово, увела евро у платни систем једнострано. Међутим, ближи се датум када ће бити отворено преговарачко поглавље "Економска и монетарна политика", па се намеће питање хоће ли евро опстати као валута у Црној Гори. А најаве су да би то поглавље могло бити отворено до краја ове календарске године. И обавеза је у тој позицији дијалога са Европском унијом да се разреши питање коришћења евра.

Подсећамо да је из монетарне власти више пута оцењено да готово не постоји могућност да држави буде упућен захтев да се евро укине као званично средство плаћања. Саопштавано је и то да би у случају напуштања евра последице биле многоструке када је реч о инфлацији, фискалним дисбалансима, цветању сиве економије, смањењу страних директних инвестиција. И Европска комисија у извештајима наводила је које су обавезе Црне Горе.

- Црна Гора је рекла да ће тежити да испуни критеријуме за приближавање еврозони, да је сагласна да ће питање коришћења евра решити током приступних преговора - наведено је у једном од ранијих извештаја Европске комисије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Гувернери: Политичка нестабилност отежава рад централних ...

А правила су веома прецизна. Да би једна земља могла да користи евро као своју валуту мора бити чланица Европске уније. Осим тога, да стриктно мора поштовати Мастрихтски уговор који је јасан у делу буџетског дефицита који не сме бити већи од три одсто, као и делу јавног дуга који не сме прелазити 60 одсто бруто друштвеног производа. Међутим, ако се има у виду садашњи ниво дуга Црна Гора не испуњава та два, кључна услова. На крају јуна дуг је био скоро две и по милијарде евра или 62,75 одсто БДП-а. Ако се укључи и дуг општина, висина јавног дуга је 65 одсто!

У међувремену Влада Црне Горе је усвојила Стратегију фискалне консолидације, чији је главни циљ да се до 2020. смањи јавни дуг и буџет из дефицита пређе у суфицит.

- План је да дуг до 2020. буде у критеријумима Мастрихта. Процене су да ће 2019. године висина јавног дуга бити на нивоу од 75 одсто. И тај дуг углавном је генерисан због изградње приоритетне деонице ауто-пута Смоковац-Матешево (41 км). После тога, очекивања су да ће усвојени сет мера смањити јавни дуг на 67 одсто, а да ће буџетски дефицит заменити суфицит - наводи се у Владином документу.

ЦЕНТРАЛНА БАНКА

ПРЕМА Стратегији фискалне консолидације, позиције у преговорима са ЕУ биће солидне, али је питање колико ће преговори о поглављу "Економска и монетарна политика" трајати.

- Тешко је проценити и прецизирати време трајања преговора о овом поглављу. Настојаћемо у преговарачком дијалогу да реализујемо све обавезе. И до сада је било више састанака на ову тему и пре него што је поглавље званично отворено - порука је из Централне банке.