ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Заљубљени

ШПАЛИР кремом премазаних људи тумара кулоарима и упија сваки сунчев зрак. Врдну лево, па десно, шућну се у страну, право до терена и тако укруг. Уздигнуте крагне на кошуљама, цицане дамске хаљинице и широки обод на шеширу. Са околног разгласа допиру звуци шансоне Едит Пјаф "Ж'тем" и неодлучнима показују прави пут.

Двоје тинејџера држе се стидљиво за прст. Ово је њихов први заједнички бег. У оку, искра. Средовечни пар, у ходу, сасвим слободно демонстрира рутинску везу, без обавезне страсти. Господин и госпођа у годинама, знају колико вреди љубавна подршка под старе дане. Посматра је, без речи.

ЧОВЕК на дрвеној клупи скинуо сако, заврнуо рукаве, раскопчао два горња дугмета на кошуљи, размакнуо бутине, спустио на њих шаке, испустио дуги одушак задовољства, зажмурио и нос подигао високо, у правцу две прекрштене ваздушне линије које за собом остављају прекоокеанске грдосије. Заљубио се у лепо време.

Гост великог трбуха стрпљиво стоји у дугачком реду. Не осећа умор и гужву. Пред собом има тачно зацртан циљ, од њега неће одустати. Споро се креће напред. Минути као сати. Коначно стиже на ред. У рукама му је свети грал. Свечано одмотава целофан око сендвича из кога вире лист салате, кришка качкаваља и три колута саламе. Урања зубе у мајонез. Воли тај осећај првог залогаја који не би мењао ни за шта на свету.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ХОБИ ЈЕДНОГ МАШИНОВОЂЕ: Из локомотиве међу бонсаије

ИСПОД качкета вире праменови, преостали од јутрошњег прављења фризуре. На испраној плавој мајици, грб омиљеног клуба. У руци корнет, око усана ореол од чоколаде. За прст нижа девојчица, с крастицом на колену, врхом прстију додирује под. Преко рамена, торбица са зечјим ликом. У овој гунгули, с обе стране држе мајку чврсто за руку, у егзекуцији најчистије љубави на свету.

Усред овог летњег фестивала привржености, лаке одеће и нежних осећања, кроз топлотни шмрк вуче се широка фигура. Тумба се чудак, таламбаса и одбија од гола рамена. На леђима му омиљени комад одеће од ког се никада не раздваја. Неупитна оданост зимској јакни, чак и по оваквом сунцу. Праве љубави се тек на озбиљном испиту препознају.

КРОЗ маховњачу врта ботаничке баште, од сада прикључене спортском комплексу, чији почетак сеже у владавину Луја Петенаестог који о овом катастарском маневру тада неће имати благог појма, око ретких биљака и палмаријума, уз цвркут птица бистрог ума, кривудају елегантни љубавници из неприродне везе егзотичних стабљика и хлада.

Пред степеништем, уз један од великих стадиона, публика тражи пут до трибина. Змијање црвеним тепихом. Горе, људске очи сове кукавице са зидног сата откуцавају у оба правца сваки поен. Лево-десно, све док се не заврти у глави. Заврћени, без вртоглавице. Усхићени, егзалтирани, заљубљени у представу.

У СТОЛИЦИ, дотерани младић. Танка линија на испегланим панталонама. Синоћ изгланцане ципеле умочене данас ђоном у ситни песак. Извучен раздељак. На грудима, амблем. Воли ову извезену животињицу, уз њу се боље осећа, она је његова тајна љубав и заштитни знак.

Пред огледалом, у свлачионици, играч дотерује последње детаље на опреми. Врховима прстију подиже мајицу на раменима, да стоји уштиркано, високо. Све је ново, извучено из најлона. Последњи осврт. Још само један корак. Напољу га чекају овације и велика сцена. Овај спорт је његова љубав живота.

Све ове љубави чине једну велику љубав према Ролан Гаросу.