Кредити у францима: Рата се враћа на старо?

КРЕДИТЕ у "швајцарцима" могао би да реши српски динар. Најизвесније решење проблема који траје дуже од деценије и које мучи близу 20.000 људи у Србији је - укидање валутне клаузуле, којом су ови зајмови везани за франке. То значи да би следеће рате вределе исто као и на самом старту кредита - и то у динарима.

У случају оваквог решења, задуженима у францима којима су у протеклом периоду рате биле и дупло веће, банке би урадиле нову рачуницу кредита. Тиме би преостали дуг био мањи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Николић: Крагујевац спреман за Фолксваген

- Банке би рачуноводствено свеле потраживања на разумну меру - каже Јелена Павловић, адвокат и члан управног одбора Удружења CHF Србија. - Уместо лоших клијената и пласмана добиле би добре, а банке би се ослободиле и терета великих резервација на лоше зајмове. Сва искуства из региона говоре да су банке после оваквог решења биле профитабилније.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: НЕЋЕ БИТИ ПРЕРЕГИСТРАЦИЈЕ: Тракторима продужен живот

Чланови Удружења CHF већ шести дан заредом протестују испред зграде Врховног касационог суда у Београду, захтевајући да овај суд донесе јасан правни став о спорним кредитима. Од Врховног касационог суда траже да се изјасни да ли су одредбе уговора о индексацији кредита апсолутно ништаве, ако корисник кредита није примио све релеватне податке о стварним ризицима, стварној цени и економским последицама.

- Под два, тражимо да се суд изјасни да ли је уговор у том случају апсолутно или делимично ништав. И под три, да ли је суд у обавези да, када постоји вероватноћа да су те одредбе ништаве, донесе привремену меру. То значи да се привремено забрани продаја стана до окончања поступка - прецизира Јелена Павловић. - Тврдимо да су ови уговори ван правног поретка, јер је повређено начело једнаких давања. Ниједан грађанин не би такав уговор потписао да су банке правилно информисале дужнике.

Ако се уговор прогласи делимично или апсолутно ништавим, за дужника би то значило да се његов кредит враћа "у нормалу", какав је био на почетку уговора.

- Његова рата била би иста као и прва рата. Банка би зарађивала профит на камати коју је ставила у уговор али без екстрапрофита. Кредит не би вештачки био вођен као девизни, већ би био, као и што јесте, динарски објашњава Павловић. - Банка не би имала одлива по том питању, већ би рачуноводствено те кредите свела на нормалну меру, јер се не сме испустити из вида да је динар 18 година изузетно стабилна валута, да је инфлација веома мала, и да је економски неоправдано да су ти кредити порасли толико да су после 10 година отплате већи него на почетку. Ако би се било када десио пад вредности динара, то би банци дало за право да она тражи ревалоризацију што би и добила.

За државу, како каже, у овом случају нема никаквих трошкова.

БРОЈ ДУЖНИКА

ЗВАНИЧНИ подаци банака показују да кредите у "швајцарцима" тренутно отплаћује 16.814 грађана. Према подацима Удружења CHF, у Србији је у периоду од 2005. године до 2011. године, више од 22.000 грађана узимало овакве зајмове.