Квадрат у новоградњи око 25 одсто скупљи него 2013. године

Квадратни метар стана у новоградњи у Београду скупљи је за око 25 одсто него 2013, а ова година представља бум за тржиште некретнина по енормно великом броју издатих грађевинских дозвола и изграђених станова, као и по њиховој продаји, кажу у фирмама које се баве некретнинама.

Просечна цена квадрата стана у новоградњи у Београду је, у зависности од локације, била између 1. 500 и 1. 900 евра, а сада се креће од 1. 700 и 1800 до 2200 евра по квадрату, каже директор фирме Wест Пропертиес Владимир Поповић.

Он је за Тањуг рекао да се процењује да је у првих осам месеци ове године на тржишту некретнина извршено око 1,6 милијарди евра трансакција.

Оцењује да је то велика сума која пружа сигурност и потенцијал за развој у будућем периоду.


„То су првенствено све веће и веће стране инвестиције, самим тим се обим пословања повећава када је у питања изградња фабрика, а уколико причамо о стамбеним објектима и ту је боље стање такође због страних инвестиција“, каже Веснић за Тањуг.

Што се купаца станова тиче, додаје, и ту је боља ситуација због повољнијих стамбених кредита, те наводи да има основа за оптимизам када је реч о даљем развоју тржишта некретнина.

На питање да ли су купци станова данас опрезнији приликом избора некретнине него раније, Поповић каже да одлуку о куповини стана грађани треба да базирају на правим информацијама и да имају консултанте који ће их водити кроз цео тај процес.

„Куповина стана је дугорочна инвестиција где људи извлаче свој последњи новац или се обавезују на кредите од 30 година“, каже Поповић и додаје да на одлуку о куповини стана утичу не само квадратура, већ и структура стана, позиција у некој згради, оријентација и спратности некретнине, а у последње време гледају се и неки додатни садржаји објекта.

Много чинилаца утиче на одуку о куповини стана, наводи Поповић и додаје да сваки кикс може озбиљно да кошта на крају или једну или другу страну, али да је циљ посредника да на крају буду задовољне обе стране.

Постоје, каже, свакојаки проблеми на трижишту некретнина, међу којима су и нерешени имовинско-правни односи.

Наводи да би држава морала да се позабави и локацијама које успоравају развој Београда.

„Ту држава мора да буде врло јасна и прецизна, јер данас постоје локације које су на мање од 500 метара од Теразија, а које имају заједничка купатила“, рекао је Поповић.

Важно је, истиче, да држава не дозволи несавесним власницима и инвеститорима да успоре развој Београда због њихових нереалних очекивања.