Нема новца за борбу против плагијатора

БОРБА са плагијатима међу докторским дисертацијама на државним универзитетима у Србији доведена је у питање, с обзиром на то да високошколске установе немају новца за набавку новог софтвера за проверу. Ову инвестицију универзитети појединачно наводно не могу финансијски да изнесу, па је на Конференцији универзитета Србије (КОНУС) договорено да сви заједно од Министарства просвете затраже да у њихово име преговара са добављачем, како би се постигла повољнија цена.

Факултети и универзитети досад су се сналазили на различите начине, било кроз пројектно финансирање или су тај програм набављали сопственим средствима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: У 90 одсто општина матичне књиге пребачене у е-формат

- Како је програм iThenticate изузетно скуп, сматрамо да би било добро да нам Министарство помогне да набавимо тај софтвер, што би омогућило ниже цене за све чланице КОНУС-а - рекла је Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду.

Од 2015. године све високошколске установе су у својим правилницима установиле процедуру утврђивања оригиналности за све докторске дисертације. До сада су неке од њих биле претплаћене на трогодишњу лиценцу за програмски пакет преко пројекта "Еразмус", а оне које нису биле учесници пројекта плаћале су самостално, док неке нису уопште учествовале.

Економски факултет у Београду је пре неколико година набавио софтвер за потребе основних, мастер и докторских студија. По мишљењу Бранислава Боричића, декана ове високошколске установе, то је било неопходно менторима и наставницима факултета.

- Софтвер је добра превентивна мера студентима да се не препуштају плагирању, јер на овај начин професору не може да промакне ништа - каже проф. др Боричић. - У првој години коришћења "ухваћено" је тридесетак плагијата. У почетку смо изрицали дисциплинске мере, а број преступника с временом је смањен.

Он наглашава да су овакви софтвери неопходни нарочито друштвеним факлултетима, али да код многих не постоји баш воља за набавком.

- Инсистирамо да студенти сами напишу радове, а ми смо им изашли у сусрет тиме што смо им, рецимо, смањили број страна - каже наш саговорник.

Економски факултет у Београду међу првима набавио савремени софтвер за борбу против преписивања / Фото А. Стевановић

Софтвер ради по принципу маркирања преписаног текста и наводи изворни текст одакле је реченица или пасус украден. Ови програми на тржишту коштају од 2.000 до 10.000 евра. Што је виши ниво студија веће су и цене, па је тако износ за основне студије нижи него за докторске.

Према мишљењу декана Економског факултета набавка оваквих софтвера некада није ни питање новца, него воље да ли нека високошколска установа жели да га набави.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Поповић и Савељев о примени космичких технологија у Србији

КРАЂА ИДЕЈА И ДЕЛОВА ТЕКСТА

СТРУЧЊАЦИ праве разлику између квалитативног и квантитативног плагијата. Први је одузимање идеја, а други узимање делова из различитих текстова, што је дозвољено, али само уз навођење аутора. Квалитативни плагијат не може утврдити суд, већ академска заједница. То се десило неколико пута на Београдском универзитету и тим случајевима је дат огроман публицитет, што је деловало превентивно.