Пензионери добри док помажу, кад се разболе падну у заборав

ЖАО ми је што немам довољно времена да посећујем баку и деду. Студирам у Београду и радим, сада учим за испите и посетим их једном у месец дана. Они ми не замерају, чујемо се редовно, али ми је много криво што се не виђамо, говори студенткиња Татјана Вељић из Трстеника, одговарајући на наше питање колико води рачуна о својим старијим рођацима.

Према истраживањима које је спровело Удружење грађана "Снага пријатељства - Амити", више од 80 одсто опште популације сматра да су старији људи у прошлости више били поштовани него што су сада, а њихов положај у друштву је данас урушен. Подаци Републичког завода за статистику из 2017. године показују да је међу 7.001.444 становника у Србији било 1.394.576 (19,92 одсто) оних који су имали 65 и више година.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: За негу родитеља нема боловања

- Као друштво, не водимо довољно рачуна о старијима - каже, за "Новости", Надежда Сатарић из Удружења "Амити". - Већина младих сматра да су старији "конзервативнији, да су џангризави" да "смарају, да су шкрти..." Доста њих сматра да су им старији рођаци терет. Међутим, када погледамо породицу, ствари су другачије. У стабилним породицама стабилно се стари, а деца уче како се поштује, воли и збрињава најстарији члан, без обзира на то да ли живе у истом домаћинству или не.

Наша саговорница истиче да је највећи проблем у заједницама у којима су поремећени односи. Још ако се на то додају егзистенцијални проблеми које има велики број породица, попут сиромаштва, целодневног рада, велике удаљености од својих најстаријих, онда се и занемарују потребе бака и дека и о њима се не води довољно рачуна.

- ЗАПРАВО, све буде добро док старији могу финансијски да помажу млађима или чувају унуке, да спремају кућу, кувају ручкове, спремају зимнице... Када се најстарији разболе и кад је њима потребна помоћ, онда могу да настану велики проблеми. Према доступним истраживањима, готово две трећине старијих помаже млађим члановима породице, било финансијски, било услугама и увек ће радије дати него узети од своје деце или унука.

Притиснути свакодневним бригама и брзим темпом живота, често чујемо да нашим бакама, декама, очевима и мајкама "не треба много" у смислу потреба, да су одласком у пензију "заборавили" на путовања, лепо одевање, одласке у позориште и биоскоп. Сатарићева сматра да би млађи и дали новац и помогли у набавци неопходних потрепштина, али они то не примећују, и немају времена, док пензионери не желе да моле и да траже помоћ.

- То када ми кажемо да старијима "не треба много", говоримо напамет и мислимо - они сад не иду на посао, не морају да купују нову гардеробу и ципеле, не морају да иду код фризера... Превиђамо да се у неком животном периоду, посебно код старијих од 80 година, јављају и здравствени проблеми, који условљавају скупе дијагностичке процедуре, лечење, рехабилитацију, ортопедска помагала, а за све то треба много новца - истиче наша саговорница.

Сатарићева истиче да је тачно како људи у старости мање једу, али то не значи да оброк треба да им се сведе на хлеб и млеко, већ и те како треба да воде рачуна о разноврсној и квалитетној исхрани, а то кошта. Да не причамо о њиховим културним потребама, да купе књигу, да оду у позориште, бању или на неко путовање о којем су сањали док су били млађи. За многе је изазов како обезбедити новац и за кафу у ресторану са пријатељима.

БАКЕ и деке најчешће посећујемо викендом или за празнике. Још ређе се посећују они који не живе у истом граду, али старији им то не замерају и најчешће имају оправдања за своје млађе чланове - "не стижу да дођу, немају новац за пут, искрсло им нешто, чујемо се редовно"... Много је и оних чија деца не само да не живе у истом граду, него су у другој земљи или континенту, па се не виде по неколико година.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Фонду ПИО паре врати две трећине пензионера

Ипак, захваљујући савременим технологијама, старији који су образованији, материјално имућнији и имају савремене телефоне и компјутере, могу да свакодневно комуницирају са својом децом и унуцима и то им много значи.

Фото М. Анђела

НЕМАЈУ НИ ЗА ЦИПЕЛЕ

НАША саговорница истиче да, према најновијим подацима, свака трећа старија жена и сваки трећи старији мушкарац не могу себи да приуште да замене изношену одећу, нити имају два пара обуће.

- Шта је старима значајније него да имају удобну обућу за сваку прилику и за свако време? Сетимо се само колико зими старији људи падају на леду, а све због неадекватних ципела - истиче Сатарићева.