За негу родитеља нема боловања

КАДА болест покуца на врата најстаријих суграђанина и њихов живот постане готово незамислив без подршке и помоћи другог лица, наследници се нађу пред новим изазовом - како ускладити посао и живот са жељом и дужношћу бриге о родитељима. И док законски оквири у нашој земљи не предвиђају могућност отварања боловања због бриге о болесним родитељима, цене приватних неговатеља који ће бринути 24 сата о слабо покретним и болесним старим особама крећу се од 50.000 динара на месечном нивоу.

И док пензионери преко удружења покушавају да изборе право на негу и помоћ својих наследника кроз допуну важећих закона, запослени наследници разматрају алтернативе уколико се нађу у ситуацији да је родитељима неопходна туђа нега и помоћ. Наиме, у Србији законом није уређено да су деца обавезна да брину о родитељима или да због тога добију пет дана одсуства са посла. Немогуће је добити одсуство са посла због болести родитеља уколико не живите са њима у истом домаћинству.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Лончар честитао медицинској сестри на храбрости

- Још увек ми није неопходна помоћ неког другог лица или моје деце, нисам везана за постељу богу хвала. Надам се и да нећу то дочекати, не због себе, већ због деце, нећу да им будем терет. Видим да раде нон-стоп, једва се виђају и са својом децом и сада још и ја да им се "попнем" на врат. Знам да не могу ни по закону да траже од послодавца да изостају да би неговали родитеље, а искрено не знам ни који послодавац би то допустио. С друге стране моја пензијица од 25.000 динара не би била довољна да плате некоме да ме гледа - искрена је Милена Јовановић (75), пензионерка коју смо затекли у Пионирском парку, док са комшиницом надгледа унука на игралишту.

И док из домова здравља кажу да се за тешко оболелог члана породице може "издејствовати" максималних седам радних дана боловања, из Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) наводе да је законом прописано да право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад важи само када се осигураном лицу разболи супружник или дете. На боловање тада могу да оду због неге болесног члана уже породице.

Ако је родитељ члан шире породице, осигураник нема право на боловање. Међутим, према Закону о раду, уговором о раду или општем акту послодавца, може се одредити плаћено одсуство из наведеног разлога, али то онда није у надлежности РФЗО-а, већ самог послодавца запосленог - објашњавају у РФЗО.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Шарчевић: Истраживачима 210 станова

Опција ангажовања трећег лица које би повремено проводило време са најстаријима или пружало целодневну помоћ разматра се док се рачуница не стави на папир. Помоћ у кући за стара лица наплаћује се по сату од 300 до 500 динара. С друге стране, осмочасовна дневна брига о старима стаје од око 30.000 динара месечно, док се за 24-часовну негу мора издвојити чак и дупло више. Смештај у приватним домовима стаје од 35.000 динара месечно. Узимајући у обзир просечна месечна примања пензионера, неопходно је и да наследници додају на пензију, чак и да удвоструче њен износ ако нису у стању да самостално пруже негу оболелим родитељима.

ШТА КАЖЕ ПОРОДИЧНИ ЗАКОН

ПРЕМА породичном закону дете је обавезно да издржава родитеље уколико су они неспособни за рад или немају довољно средстава да сами себе издржавају. Такође, дете ће издржавати родитеља сразмерно својим могућностима, а уколико би обавеза издржавања представљала велико оптерећење за дете, онда родитељи не би имали право на издржавање. Законом о раду регулисано је и да због бриге и неге чланова уже породице, запослени има право на пет дана плаћеног одсуства у току календарске године. Ужу породицу чине деца, брачни друг, родитељи, браћа, сестре или старатељи који живе у истом домаћинству са запосленим. Тако деца могу да добију од послодавца одсуство због теже болести родитеља са којим живе.