ЛЕКАРА - НЕ СЛУШАМО: Светски дан срца и ове године дочекујемо међу неславним рекордерима

САМО од последица три најтеже болести крвних судова и срца Србија је прошле године остала без чак 27.094 људи, што је више него што омањи град, рецимо Горњи Милановац, има становника! Од можданог удара током 2016. умрло је 11.348 особа, од последица исхемијских болести срца 9.107, а од хипертензије 6.639. Све укупно, од болести срца и крвних судова у Србији годишње умре више од 50.000 људи, а то је у збиру умрлих, чак сваки други.

Подаци су алармантни, али мало кога још изненађују, с обзиром на то да смо по оболевању и умирању од кардиоваскуларних болести већ годинама други, одмах иза Руса. Пред 29. септембар, Светски дан срца, кардиолози опет указују на факторе ризика, на значај превенције, а до просечног становника, показује искуство, од тога мало шта допире.

- Код нас многи говоре да воде рачуна о свом здрављу, али само док не седну за сто да једу, док не запале цигарету или посегну за алкохолним пићем - каже проф. др Синиша Павловић, интерниста кардиолог и заменик директора Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије. - Декларативно смо склони да будемо чак театрални у бризи о здрављу, али само "на речима". У суштини о њему готово уопште не бринемо. И они малобројни који воде "здрав живот", обично се држе неке "естрадне" форме и најблаже речено чудних савета, неутемељених у медицини.

Последице су масовно оболевање од болести које заправо могу да се спрече, и долазак код лекара "у запуштеном стању", кад је болест већ узнапредовала.

- Пацијенти код лекара долазе тек кад испробају све, не чак ни алтернативне методе лечења, него "методе" које комшилук препоручи - примећује професор Павловић. - Савети које добију од лекара имају рок трајања отприлике три месеца, а онда се враћају на свој, аутодеструктиван начин живота и рада.

Заблуда је, кажу стручњаци, да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва, јер, ниједан становник планете није поштеђен ове групе болести.

Оболелима од болести срца и крвних судова у Србији многе најновије терапије, рецимо неки од најефикаснијих лекова који смањују смртност после инфаркта, нису доступне, бар не о трошку здравственог осигурања.

- Доступност лекова и уградног материјала није толико рђава, боље је него што је било - сматра професор Павловић. - Велики помаци направљени су од 2000. увођењем перкутане коронарне интервенције и стална дежурства екипа за збрињавање акутног инфаркта срца. То је направило велики помак у преживљавању и смањивању инвалидитета услед срчаног удара. Али нисмо смањили број срчаних удара.

ОДЛАЗЕ ИСКУСНИ СТРУЧЊАЦИ

ПРОФ. др Синиша Павловић каже да је у Пејсмејкер центру 2000. године радило седам лекара, а сада их има три.

- Годишње уграђујемо око 1.000 пејсмејкера, а прошле године смо уградили 1.400. Ми смо национални референтни центар и незамисливо је да имамо само три лекара. То значи да смо по цео дан у сали са оловним мантилом на себи. Млади тај посао неће да раде. Није проблем само што нам одлазе млади доктори, већ и лекари са 25 година искуства, јер и овде у Србији, у приватном сектору здравства са мање много обавеза, добијају дупло већу плату, а у фармацеутским кућама и три пута...

МУШКАРЦИ ВИШЕ УГРОЖЕНИ

Према подацима Регистра акутног коронарног синдрома (АКС) Србије током 2016. регистровано је приближно 19.000 случајева код којих је постављена дијагноза АКС: срчани удар, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Као и у свету, и код нас чешће оболевају мушкарци. До 64. године живота, стопе оболевања код мушкараца су два и по пута веће у односу на жене.