Челекетићу 20, Мартићу седам година затвора: Пресуде Жупанијског суда за гранатирање Загреба

ЖУПАНИЈСКИ суд у Загребу објавио је у уторак пресуду по којој су Милан Мартић и Милан Челекетић криви за гранатирање Загреба, Карловца и Јастербарског 2. и 3. маја 1995. године.

Челекетић, који живи у Србији, кажњен је затворском казном од 20 година, јер је проглашен кривим за ракетирање Загреба и Карловца, док је Мартићу, који издржава казну након пресуде Хашког суда у Естонији изречена казна од седам година. Суд је, наиме, узео у обзир да је за ракетирање Загреба Мартић већ осуђен у Хагу.

У образложењу пресуде Мартићу каже се да су последице гранатирања Карловца биле много мање него Загреба, а обојица су ослобођени оптужбе да су водили акцију ракетирања Јастребарског, где није било људских жртава.

Оптужница је подигнута још 2003. године, а пресуда је тек сада изречена.

Некадашњи министар унутрашњих дела САО Крајине, а од почетка 1994. и председник Републике Српске Крајине, Милан Мартић, предао се 2002. године Хашком трибуналу који га је, претходно, оптужио за злочине почињене током постојања Републике Српске Крајине.

Пет година касније, 12. јуна 2007, Хашки трибунал је Мартића осудио на 35 година затвора. Проглашен је кривим за "прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу". Казну издржава у затвору у Естонији.

Милан Мартић
Милан Челекетић

У време грађанског рата у СФРЈ, Милан Челекетић (74) је од 1990. до 1992. године био начелник штаба 265. механизоване бригаде у Бјеловару, а потом командант 16.
моторизоване бригаде 5. Корпуса која је престанком постојања ЈНА постала 16. крајишка моторизована бригада 1. Крајишког корпуса Војске Републике Српске. На челу 18. западнославонског корпуса био је од јануара 1993. до фебруара наредне године. Потом је до 17. маја 1995. био начелник штаба и командант Главног штаба Српске војске Крајине. Од 1995. живи у Србији.

НИЈЕ ИЗРУЧЕН ХРВАТСКОЈ

ЗАГРЕБАЧКИ суд је констатовао да Челекић није до сада изручен Хрватској, али очекује се да ће такав захтев Београду уследити после ове пресуде, будући да Челекетић живи у Србији. У ракетирањима за која је проглашен кривим, седам цивила је погинуло у Загребу, док у Карловцу није било жртава.