Дневник заблуда: Награда која доприноси смрти националне архитектуре

ПОД покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Градске управе, у Београду су уручене награде "Ранко Радовић" за најбоља остварења у архитектури.

Оснивач награде која носи име познатог српског архитекте Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије и суоснивачи међу којима су значајне српске институције у архитектури: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Департман за архитектуру Факултета техничких наука у Новом Саду, Институт за урбанизам Србије, доделили су овогодишња признања установљена да подстичу, развијају и афирмишу критичко-теоријску мисао у архитектури и архитектонско стваралаштво. Награда за реализовано архитектонско дело у 2018. уручена је "Уреду два архитекта" из Загреба за пројекат Винарије "Галић" из Кутјева у Хрватској, а у категорији телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације припала је групи аутора за реализацију 53. загребачког салона "Десетљеће 2008-2018" у организацији Удружења хрватских архитеката у Загребу. Али, да ли изненађује што су ова висока српска национална признања уручена нашим западним суседима из Европске уније?

Овогодишњом наградом "Ранко Радовић" још једном су архитекти у Србији доживели грубо отрежњење. Сазнање да се савремена српска архитектура "проблематичним квалитетом" не може упоредити са хрватском, учвршћује комплекс који одавно постоји међу представницима националних стручних жирија у Србији у односу на нашег напредног суседа. На овом конкурсу, многа изванредна остварења домаћих аутора остала су у сенци страних. И 2018, награда "Ранко Радовић" отишла је у Хрватску, загребачким архитектима Карачу и Жунићу, а 2017. ово престижно признање добили су исти аутори, за монографију у издању Хрватске академије знаности и умјетности. Ове године, награда "Ранко Радовић" потврдила је инфериорност српске архитектуре у региону и запањујућу надмоћ хрватске архитектонске струке над српском. Али, шта су узроци немоћи српских архитеката да се равноправно мере са хрватским, па чак и на значајном стручном надметању у Србији?

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Дневник заблуда: Треба ли страдалничкој Србији тријумфална капија?

Благо речено, ауторска архитектура у Србији је замрла. Највеће и најскупље пројекте у земљи раде страни архитекти под покровитељством "свезнајућих" домаћих политичара. Готово да не постоји национални капиталан пројекат који није "измакао" домаћим архитектима. У неравноправној трци са иностраним архитектонским бироима, српски архитекти немају шансу. Архитекти у Србији одавно су изгубили битку против политичког и инвеститорског урбанизма који уништава наше градове. А они ангажовани на монструозним урбанистичким и архитектонским државним пројектима, вешто крију умешаност и одговорност у овим просторним деструкцијама великих размера. Између струковних признања попут награде "Ранко Радовић" и новца, опредељују се за ово друго.