Гроздана Олујић: У вечности бајке

ЈЕДНА од најзначајнијих личности српске књижевности, Гроздана Олујић, преминула је у суботу, у болници Клиничког центра у Београду. Иза ње су остала бројна дела из различитих подручја овдашње литературе, а у нашој историји књижевности остаће упамћена по томе што је увела нови приповедни поступак, нови концепт обликовања ликова, драматичне представе о еманципацији младости у односу на затечене и окамењене друштвене и обичајне односе, лиризацију прозног израза која почива на животном искуству градског човека.

Прочитајте још: Време сањара и бунтовника

Рођена је 1934. у Ердевику, гимназију је завршила у Бечеју, a дипломирала је и магистрирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Први роман "Излет у небо" објавила је 1958, а њен романескни опус обухватају и "Гласам за љубав" (1963), "Не буди заспале псе" (1964), "Дивље семе" (1967), "Гласови у ветру" и "Преживети до сутра" (2017). Њени романи превођени су на више од 20 језика широм света, а као стипендиста у више наврата боравила је у Америци (International Writting program у Ајови 1969/70), и као Фулбрајтов стипендиста (1982-1984), на Универзитету у Калифорнији и на Колумбија универзитету у Олбенију (Њујорк). Честа дестинација Гроздане Олујић била је и Индија.

Прочитајте још: Драма наше пролазности

Из њене приповедне збирке "Афричка љубичица" (1985) готово све приче ушле су у антологије широм света, а значајан део своје каријере посветила је и писању бајки. Збирке бајки "Седефна ружа и друге бајке", "Небеска река и друге бајке", "Камен који је летео", "Снежни цвет", "Јастук који је памтио снове", и роман бајка "Звездане луталице", преведене су на око 30 језика. За децу је објавила и једну од својих последњих књига, приповедну прозу "Били су деца као и ти" (2017).

Иза Гроздане Олујић остала су висока инострана признања - витешки орден Danneborg за књижевно стваралаштво, место почасног члана Универзитета у Ајови, почасног грађанина града Осла. Ту су и награде за најбољу кратку причу у Арнсбергу, као и награда Светске академије за уметност и културу (САД) - њена бајка "Варалица и смрт" проглашена је најбољом у свету. Свој рад овенчала је и многим домаћим признањима, међу којима су Повеља за животно дело Укружења књижевника Србије, НИН-ова награда за роман "Гласови у ветру", награде "Борисав Станковић" за роман "Преживети до сутра" и целокупан књижевни опус...

Дубок траг у нашој књижевности Гроздана Олујић оставила је и као преводилац дела Арнолда Вескера, Сола Белоуа, Амрите Притам, Виљема Кенедија, Јукима Мишиме..., али и као антологичар. Сачинила је и две, по грађи сасвим различите, антологије: Антологију савремене индијске поезије и Антологију љубавних бајки света.

Датум и време сахране Гроздане Олујић биће накнадно објављени.