Животни ломови Сергеја Довлатова

ПОЗНАТОГ руског писца и дисидента Сергеја Довлатова на великом платну оживео је наш глумац Милан Марић, који ће се, са редитељем Алексејем Германом и екипом филма “Довлатов”, поклонити 18. фебруара на премијери на Берлинском фестивалу.

Ова руска драма (коју ће видети и публика на Фесту) смештена је у Лењинград (данашњи Санкт Петербург), седамдесетих година, и реконструише неколико дана у животу тада новинара Сергеја Довлатова, пре његовог бекства у Америку, и пре првог романа. У филму су представљене његове моралне дилеме, проблематични однос са супругом и ћерком, са уредницима, али и пријатељство са нобеловцем и чувеним руским дисидентом Јосифом Бродским.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Николи Вујчићу уручен "Златни сунцокрет"

- Веома је занимљива његова борба у тадашњем систему, када као новинар добија отказ. Не може да помири у себи то да ли ће писати онако како му се нареди или ће се држати личне етике. Таква врста моралних дилема никад није једноставна нити једнострана - објашњава, за “Новости”, Марић. - Довлатов је и приватно на прекретници. Он и супруга су пред разводом, имају малу ћерку, која је и један од главних мотива његове личне борбе.

Вршњаци, обојица из Лењинграда, и обојица писци на животној прекретници, Довлатов и Бродски били су велики пријатељи који су се узајамно веома поштовали. На филмском платну упознајемо их као младе људе који још увек не размишљају о животу ван Лењинграда и Русије.

- Њих двојица дискутују о времену у коме живе, о проблемима са системом и о томе шта им је чинити. Нажалост, знамо шта су урадили, напустили су родну земљу да се у њу више никад не врате - објашњава Марић.

До главне улоге у филму Алексеја Германа, наш млади глумац дошао је без знања руског и после неколико кругова аудиције.

Фото Ж. Кнежевић

- Глумица Данијела Стојановић која дуго живи у Санкт Петербургу гледала ме је у Београду у представи “Глад” и показала моје фотографије редитељу. Продуценти су са мном контактирали, најпре су тражили моје црно-беле портрете, потом да снимим монолог из драме “Ујка Вања”, а онда сам отишао у Санкт Петербург на кастинг са Германом.

Пре “Довлатова”, Марић није знао ни реч руског, али је уверљивом глумом освојио редитеља и добио главну улогу. У међувремену је научио руски, преживео “беле ноћи”, зиму у Санкт Петербургу, али и провео дане у авиону, путујући из Русије за Београд и назад, како би испоштовао бројне позоришне обавезе.

- Нисам хтео да правим паузу у позоришту. Летео сам некада директно на снимања и представе. Мој највећи савезник у борби против умора био је адреналин као и чињеница да се у мојој каријери дешава нешто лепо.

Сергеј Довлатов / Фото Википедија

После Берлина, Марић ће се са својим руским колегама поклонити публици у Москви, а потом и у другим градовима. На наше питање да ли је време да тражи агента и у Русији, скромно одговара:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ НЕБОЈШЕ ГЛОГОВЦА "НОВОСТИМА": Да није нас, ово би био рај!

- Не размишљам о томе, али не зато што ме је баш брига, већ сматрам да ће ствари доћи на своје, да нема потребе да јурцам за њима.

НИСАМ НАВИКАО НА ЦРВЕНИ ТЕПИХ

У својој биографији Марић је убележио неколико значајних позоришних и телевизијских улога, али је Довлатов његова прва велика филмска рола.

- Помешане су ми емоције, и уплашен сам, и имам трему, али се и радујем. Нисам навикао на шетњу црвеним тепихом, на дрес код, на хиљаде фотографа који те сликају истовремено, све то додатно ствара тензију. Али, не жалим се, то ипак није никакав трауматичан догађај, већ нешто о чему глумци сањају.