Завера против Његоша

ОДЛУКА да Његошева награда припадне Милораду Поповићу за роман "Човјек без лица", у издању Отвореног културног форума са Цетиња и "Фактуре" из Загреба, поделила је црногорску јавност.

Жири за који се прича да је у "пословним везама" са лауреатом, у образложењу одлуке наводи да Поповић у роману сажима кључне елементе стогодишње историјске драме црногорског простора и човека, укључујући феномене емиграције, идеологије и унутрашњих драма личности "које су се нашле на великој позорници немилосне земље". Поповић је своју препознатљивост у Црној Гори мање стицао кроз књижевни рад, а више кроз наступе према црногорском српству, "утицајима" Србије и Русије, оцењујући да је "проблем са Русијом секундаран, а са великосрпством трајан".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Владимир Кецмановић: Комесари са Сајма против великосрба

Песник Ранко Јововић додаје да је Његошева награда деградирана, па га не би зачудило да је којим случајем добио и Светозар Маровић.

- Ово што се данас ради са Његошевом наградом је разапињање и черечење Његоша. Немам ништа лично против човека који је добио ту награду, али је он више везан за Туђмана него за Његоша. Ову причу начео је пре неколико година Мило Ђукановић и он је "спиритус-мовенс" свега негативног и лошег што се дешава у Црној Гори - каже, за "Новости", Јововић. - Спустила се нека тама над родом Светог Саве, али неће ваљда ни то довека. Режим води заверу против његошевске Црне Горе, како би уништио њене моралне и духовне вредности. Укинули су ону једину и праву Његошеву награду, па измислили неку нову због које се владика Раде преврће у гробу. Под кровом данашње Црне Горе нема много места ни за Његоша, Српску православну цркву, српски језик, а ни за оне чији су преци ратовали и гинули и сањали моралну и усправну Црну Гору. Видим Црну Гору како се савија у рукама ништавила. Кад је такву видим, боље да ослепим!

Добитник Милорад Поповић

Да Његошева награда, као највише књижевно признање у Црној Гори, сама собом носи огромну одговорност, сматра универзитетски професор др Драган Копривица, добитник више престижних књижевних награда.

Награђена књига

- Предлог да будем добитник Његошеве награде сместа бих одбио, јер знам да је не заслужујем. Мислим да је ниједан наш савремени писац у Црној Гори, као нови кандидат, није још заслужио, као и да је ове године реч о исхитреном чину, који ће донети непријатности и црногорској култури у целини, као и самом добитнику - каже нам Копривица. - Бојим се да је овог пута дошло до преваге некњижевних параметара у црногорском исполитизованом друштву, те да ће на крају испасти да је реч о грубом прекршају девалвирања Његошеве награде, коју су досад добијале искључиво општепризнате књижевне величине које су обележиле време за нама.

Ранко Јововић

Његошева награда некада је по свом значају превазилазила границе СФРЈ, СРЈ и СЦГ, била намењена комплетном јужнословенском литералном стваралаштву. Заживела је 1963. и трајала до 1997. године, када је последњи пут додељена, песнику Матији Бећковићу, а коју му је уручио тадашњи црногорски председник Мило Ђукановић. Иако званично никада није била укинута, награда је сама по себи престала да постоји. Све је кулминирало незадовољством једног дела црногорских националиста који су сматрали да су "српски" писци фаворизовани, а они неоправдано заобиђени. Тако је било и 2001. године, када се "закувало" пошто су се међу кандидатима издвојили ствараоци из Србије Бранимир Шћепановић и Милорад Павић. Суверенисти су тражили да се награда "врати" Црној Гори. Све је то утицало на рад жирија, па је председник др Слободан Томовић поднео оставку. Награда тада није додељена. Касније је усвојен Закон о државним наградама по којем је Његошева награда добила рејтинг међународне у области књижевности и од 2007. додељује се сваке четврте године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Љубиша Ристић: Усред смо завере са неизвесним исходом

"ИЗВИИСКРА"

ПРЕ десет година Епархија будимљанско-никшићка и модна кућа "Мона" из Београда установили су књижевну награду "Извиискра Његошева" поводом 160 година првог штампања "Горског вијенца", која представља наставак државне Његошеве награде. Ово признање афирмише истинске књижевне вредности и ствараоце који пишу на српском језику.

НАСЛОВ ПЛАГИЈАТ

ПУБЛИЦИСТА Јован Маркуш, некадашњи градоначелник Цетиња, тврди да наслов Поповићевог романа није оригиналан.

- Маркус Волф је 2004. објавио дело "Човек без лица", у издању загребачког "Златног маркетинга". Ради се о човеку који је деценијама био познат само као "човек без лица", јер ниједној западној тајној служби није успело да га фотографише - каже нам Маркуш.