Радојичић: Из операционе сале јурим у свој кабинет

ШТРАФТОМ од болнице у Тиршовој до кабинета у Старом двору. Овако засада једном недељно изгледа дневна рута градоначелника Београда Зорана Радојичића. Носећи се сталожено са критикама опозиције да се он и његов тим баве пројектима који руже престоницу, не упуштајући се, како каже, у политику улице, четвртком ујутру облачи униформу и улази у операциону салу, а неколико сати након тога одело првог човека престонице. "Сашивено" од комуналних проблема, планова, реконструкција...

- Једном недељно успевам да се вратим својим пацијентима. То ми не пада тешко, теже ми падају проблеми који ме дочекају када дођем у кабинет И које решавам на дневном нивоу - овако говори градоначелник Радојичић, који је свој радни дан започео рано, не би ли успео да обиђе пацијенте.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Весић: Закон о главном граду ће омогућити децентрализацију

* Део опозиционих лидера жели да заустави градске пројекте. Шта ћете предузети да се заштите градска имовина и радници на тим градилиштима?

- Грађани су огромном већином гласали за програм који је обухватао готово све што се данас гради и ради. Део опозиције покушава да уништи градску имовину, напада раднике и службена лица. Ми као друштво морамо да станемо на пут, у овом случају насилном блокирању радова, и да се не упуштамо у политику улице, јер ја сам у политику ушао поштујући институције. Не знам зашто и не знам како прогрес некоме може да смета. Онима који су против развоја нашег града и који га уништавају морамо да се супротставимо. Разочаран сам неозбиљним и неодговорним понашањем опозиције јер радикализује протесте, на безидејан и неконструктиван начин. Раднике на градилиштима и градску имовину морамо да заштитимо у складу са законом.

* Да ли сте спремни да за исти сто седнете са онима који сматрају да ви и ваш тим не волите Београд?

- Та констатација да мој тим и ја не волимо Београд, апсолутно не стоји. Посебно, наглашавам да данас модернизација града иде руку под руку са поштовањем традиције и струке. Поносни смо на културну и историјску заоставштину нашег града, а ускладити традиционално и модерно изазов је у свим метрополама Европе и света. Покушавамо да успоставимо дијалог чак и са људима који по мом мишљењу имају ирационалне захтеве, агресивно се намећу незадовољном делу грађана, којих у сваком друштву има.

* Како одговарате на критике да стварате град по мери туриста, а не његових житеља?

- Једно не искључује друго. Београд развијамо по мери и житеља и гостију. Важан нам је квалитет живота грађана и због тога реконструишемо улице и тргове, отварамо нове здравствене станице, градимо вртиће. Истовремено, мислимо и на туристе, јер они пуне наш буџет и без њих не можемо да се развијамо. Туризам је једна од најзначајнијих привредних грана и данас нема града који у њега не улаже. Тако је и у Београду.

* Рекли сте једном да Београд треба да се угледа на Беч. Где смо ми у односу на Бечлије?

- Аустријски амбасадор је истакао приликом једног разговора да му се чини да Београд има сличне проблеме које је Беч имао пре 20 година. На то ми је указао, јер мисли да и ми можемо да их превазиђемо. Сигурно да можемо да достигнемо Беч. Пешачка зона се ради по узору на Беч. Али колико ће временски бити потребно да их достигнемо, у овом тренутку није могуће тачно проценити.

* Да ли понекад пожелите да поново носите бели мантил?

- Године едукације и рада у медицини обавезују ме да и даље проналазим време да помогнем мојим малим пацијентима. Зато засада једном недељно рано ујутру оперишем и право из Тиршове јурим како би се посветио обавезама у Граду.

* Је ли заморно то пребацивање из улоге лекара у улогу политичара?

- Тај део у Тиршовој није напоран. Дуго сам у послу хирурга, морам да признам да ми је сада много лакше када оперишем. Већи проблем је праћење пацијената, то што не могу понекад да испратим постоперативни ток. Али, засада успевам да ускладим и док ништа не буде трпело, бићу и тамо и овде.

* Како са позиције градоначелника ослушкујете потребе деце?

- Једна од мојих жеља је да ово буде град у коме ће деца имати посебно место, који ће на посебан начин да води бригу о њима. Моја предност као градоначелника је то што сам 30 година бринуо о деци, па сада лакше могу да се посветим њиховим потребама са ове позиције.

* Родитељи муку муче са местима у вртићима. Је ли реална амбиција да свако дете буде збринуто?

- Ове године је први пут реално да немамо листу чекања у приоритету. То значи да сва деца запослених родитеља, деца студената, треће и свако наредно дете у породици, као и малишани из друштвено осетљивих категорија која су конкурисала за место у вртићу могу одмах да га упишу, што до сада није био случај. То је могуће, јер у старту на конкурсу имамо око 8.000 слободних места, што је за око 1.000 више у односу на пре две године. Осим тога, Секретаријат за образовање и дечју заштиту одобрава до 20 одсто проширење капацитета установама које то затраже и за то имају могућности. Наставком сарадње са приватним вртићима, након помоћи Владе, они који остану без места у државном могу субвенционисано уписати дете у приватни вртић па је реално да сва деца из приоритетних група за упис буду уписана. Изградњом нових вртића отварамо нова места и настављамо повећање обухвата деце предшколским образовањем.

* Тиршова два и даље вам је највећи изазов и задатак. Докле се стигло?

- То је мој животни пројекат. Томе све подређујем. Сада као председник радне групе за праћење и координацију при изради Студије изводљивости - тренутно припремне фазе за изградњу нове Универзитетске дечје клинике у Београду Тиршова два, обишао сам са колегама недавно две велике здравствене установе у Линцу и Бечу. Тамо нам је посебно била интересантна хитна служба, та лака приступачност хитних пацијената за које је све обезбеђено на самом улазу и деца уопште не чекају операцију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Тиршова 2": Једнокреветна половина соба

* Да ли ће Тиршова два бити по узору на ове две болнице?

- Свакако. То нам је циљ, да Тиршова два личи на најбоље светске болнице. Нова дечја болница Тиршова два биће једна од најмодернијих у региону и она ће донети и нови концепт лечења. План је да се 2020. започне градња а да 2022. године буде готова.

НЕДОСТАЈУ КАДРОВИ У ЗДРАВСТВУ

* СМЕТА ли вам недовољан број здравстених установа за лечење најмлађих?

- Проблем није у броју здравствених установа, већ у недостатку кадрова и то је наслеђено од претходне власти. Данас је решењима у овој области посвећено Министарство здравља, на челу са министром Лончаром, што се види и по броју одобрених специјализација. С друге стране, проблем политике је што се резултати рада не виде одмах, већ је потребно време, тако да ће се и ефекти ове политике министра Лончара видети тек за неколико година. Истакао бих да имамо сјајне и врло одговорне педијатре иако раде са изузетно великим бројем пацијената.