Ђаци имају вишак знања, а мањак кућног васпитања

"АКО учитељ воли само посао, он је добар учитељ. Ако учитељ воли ученика као отац или мајка, он је бољи од оног учитеља који је прочитао све књиге, али не воли ни свој посао, ни ђаке. Кад учитељ сједини љубав према послу и према ученицима - он је савршен учитељ", написао је Лав Толстој. Да и после једног века важи иста дефиниција, у разговору за "Новости" потврђују Александра Краљевић и Свилана Селаковић, учитељице у ОШ "Влада Аксентијевић" у Београду.

Сандра, како сви зову Александру, иза себе има 33 године радног стажа и осам генерација основаца. Са већином је у контакту и данас. Каже, ишла им је на испраћаје у војску, венчања, крштења, рођендане, позивали су је да дође на Нови Зеланд, у Америку... Када дођу из "белог света" обавезно се јаве својој учитељици. Прве "косе и танке" линије учи данас и њихову децу.

- Раније генерације су биле мање информисане, а имали су више кућног васпитања, док ове данашње имају мањак поштовања и кућног васпитања, а вишак знања - описује Сандра разлику међу генерацијама. - Е, то треба упаковати, упристојити. Зато је потребно доста причати, често избројати до десет, не раговати одмах. Учитељ мора да задржи дете у себи.

Њена млађа колегиница Свилана, није прешла још ни пола Сандриног радног пута, а иза себе има "тек" три генерације основаца. Сматра да оно што се учи на факултету нема пуно везе са оним што учитељ ради за катедром. Права пракса је тек у учионици.

- У учионицу улазим са осмехом, покушавам да се спустим на њихов ниво, да разговарамо што више - каже Свилана. - Стрпљење и разумевање су најважнији. Трудим се да им часови буду занимљиви, да могу да испоље своју креативност. Ако су уморни, дешава се да направимо предах. Веома је битно и каква је атмосфера у колективу, да се помажемо, да нема сујете, да се одељења међусобно друже.

Она додаје да су старије колегинице увек ту да помогну, да посаветују. За сваки час се темељно припрема, како би својим малим ђацима што боље пренела знање и они брже савладали градиво.

Пошто се последњих година рађа више дечака него девојчица тако је у одељењима, углавном, више дечака, него девојчица. И док учитељица Свилана каже да нема проблема са својим "момцима", Сандра понекад "муку мучи", али са "девојкама". Каже да су, иако тако мале - "лукаве, превејане, да су у стању да дечаке преведу жедне преко воде".

Дешава се и да родитељи не желе да прихвате да је њихово дете погрешило, да се мешају више него што треба у посао учитеља. У тим случајевима, ове учитељице покушавају разговором да реше проблем. Оно што је најважније, како истичу је, да после свега њихови ђаци изађу из школе као добри људи.

МАЈКА И СНОВИ

УЧИТЕЉИЦА Сандра је и данас у контакту са својим учеником, успешним студентом медицине, који је рано остао без мајке.

- Живео је са оцем и баком, који су му давали љубав, али му је недостајала мајка, па се везао за мене - сећа се Сандра. - Тако се дешавало да дође раније, легне на катедру, стави ранац уместо јастука и чека ме да дођем. Једном сам обукла сукњу са цветовима и он ми је цео дан јурио око ногу, да сам и викнула. Али, он ми је рекао да хоће да ми закачи цвет на сукњу, који је направио за мене.

Vranje: Sumnjivi doktorat oterao direktorku

Njegoš u palati beskuća

TRESLO SE KOREJSKO POLUOSTRVO: Pjongjang izveo šesto nuklearno testiranje? Razvija H bombu

A od ćerke Brigit džip "mercedes"

Od "jabučara" može da se živi

Dečji nestašluk opasan po život

Slobodan Marović: Stanković mogao da mi uništi karijeru