МОДЕРНО УКРАСИО ЦЕНТАР БЕОГРАДА: Престоница не би била онаква какву је познајемо, да није његових дела
02. 05. 2024. у 08:00
ЖЕЛЕО је да буде сликар, а постао је један од најзначајнијих српских и југословенских архитеката. Нагињао је ка академизму, а упамћен је као непревазиђени модерниста светског гласа. И данас, век касније, многе његове зграде сматрају се ремек-делима. Реч је о Вршчанину Драгиши Брашовану, толико цењеном и траженом архитекти, који је у првој половини 20. века утиснуо печат у многе југословенске градове, али је сећање на њега у многима од њих избледело.
Фото: Приватрна архива
Београд не би био Београд какав данас познајемо, да Брашован није пројектовао зграду државне штампарије (БИГЗ), Команду ваздухопловства у Земуну, хотел "Метропол" и кафану "Руски цар", као и многе породичне виле, међу којима се истичу зграде данашњег Музеја Николе Тесле и Амбасаде Белорусије.
И Нови Сад би био препознатљив по неким другим грађевинама, да нема његовог чувеног комплекса Бановине, у то време највеће зграде у Војводини. Он је први у тај град донео дух модернизма, пројектовањем зграде Радничке коморе. Заслужан је и за изглед тамошње Главне поште, на чије отварање није дошао, незадовољан што су мимо његових нацрта на кули дозидана три спрата.
- Брашован је био непревазиђени архитекта, јер се једини од савременика није слепо приклањао модерним трендовима, већ их је смело, на препознатљив начин, комбиновао са старим стиловима градње. У том прилагођавању, постао је врхунски еклектичар - прича историчар уметности Сања Маровић, кустос Градског музеја Вршац, где се до 10. маја може видети изложба Галерије Матице српске "Поклон-збирка Драгише Брашована".
Симболика
БРАШОВАН је много значаја придавао симболици. Тако је зграду БИГЗ пројектовао у облику ћириличног слова П, налик штампарској машини, док је вршачко одмаралиште Црвеног крста поставио на темеље у облику крста. Многи сматрају и да Бановина симболизује брод пристигао са Дунава, мада стручњаци то оспоравају, тврдећи да је инспирацију за тај комплекс пронашао у староримским аренама.
Уметнички израз овог прегаоца ценили су и богати Београђани и локалне власти, али и краљевска породица: у лето 1922. био му је поверен хитан задатак декорације Теразијског трга у Београду за потребе спектакуларног венчања краља Александра Карађорђевића и краљице Марије. Учествовао је и у обнови Белог двора, а краљ му је лично тражио и да направи павиљон са којим ће се Краљевина СХС 1929. представити на Светској изложби у Барселони. Освојио је Брашован тада Гран-при, али му је награда убрзо након уручења била одузета, због жалбе другопласираних Немаца.
- Једино је у време комунизма био оспораван. Био је осуђен да је сарађивао са окупаторима током пројектовања савског пристаништа. Касније је, на основу новинских чланака, доказано да те оптужбе нису биле тачне, те да је наручилац тог визионарског пројекта, који због рата није био реализован, био предратни градоначелник Београда, а не Хитлер - објашњава др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.
Ту контроверзну скицу Београда на Сави, Брашован је чувао у свом дому у Улици Страхињића Бана у Београду, у ком је после рата живео са 29 година млађом супругом Викторијом и њеном ћерком из првог брака Олгом Ковачев. Обоје су били удовци:
Драгишина прва супруга је наводно страдала када је током ратних разарања његова прва породична кућа у Београду порушена, док се Викторијин први супруг води као нестао.
- Викторија је била права госпођа. Надживела га је чак 60 година, али је до последњег дана чувала сећање на њега. Умрла је у 104. години, а пре самрти је одлучила да део њихове породичне заоставштине поклони нашој галерији. Поносни смо што смо у прилици да јавности покажемо више од стотину личних предмета славног архитекте, од скица и цртежа до стилског намештаја, који нам откривају сасвим другачији поглед на његов лик и дело - додаје Палковљевић Бугарски.
Изложба је прво била приказана у Новом Саду и Београду, где је Брашован оставио највећи траг. Потом је симболично стигла у његов родни Вршац, а идуће године "иде" и у Зрењанин, јер је у том граду добио први ангажман по повратку из Будимпеште, где је студирао и радио до завршетка Великог рата. Био је тада градски урбаниста, а Соколски дом и зграда Српске банке, као и реконструисани улаз у НП "Тоша Јовановић", његова су заоставштина.
А, много је урадио за свој град: шездесетих се са одушевљењем одазвао позиву локалне власти и бесплатно пројектовао зграду Пољопривредне школе за свега десет дана. У знак захвалности, Вршац је управо улицу у којој је та школа назвао Улица архитекте Брашована. Пре је самоиницијативно граду поклонио бисту Јована Стерије Поповића, коју је урадио његов пријатељ и сарадник, вајар Ристо Стијачић. Брашован је пројектовао мермерни постамент, висок око два и по метра.
Вршац заувек у срцу
ИАКО је стекао светску славу, Брашован никада није заборавио свој Вршац, где је живео све до одласка на студије у Будимпешту. Кажу да се у његовом дому у Београду увек служио "банатски ризлинг", из пијетета према родном крају. На тамошњем гробљу је, по личној жељи, и сахрањен, иако га је "чекало" место у Алеји заслужних грађана. Почива у породичној гробници, поред оца Николе, угледног педагога, чије име носи годишња награда коју Вршац додељује просветним радницима.
- Та је биста најпре стајала у Руском парку, на месту данашњег споменика Жарку Зрењанину. Свечано ју је открио Бранислав Нушић 1937, али су је Немци 1941. бацили на вршачко гробље, да би ту ставили Хитлерово попрсје. Од 1945. налази се у Руском парку - каже нам Вршчанин Драгољуб Ђорђевић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове
Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.
14. 05. 2024. у 10:00
ВЕЛИКИ ЈУРИШ НА ХАРКОВ: Почело ослобађање важног места - "Руске трупе самоуверено иду напред" (МАПА)
РУСКЕ трупе почеле су ослобађање места Липци у Харковској области, рекао је на Првом каналу шеф регионалне администрације Виталиј Ганчев.
16. 05. 2024. у 15:53
ТАКО МЛАД: Откривен узрок смрти мужа Звезде Гранда - отац му умро пре месец дана
ПАР је интиму љубоморно чувао од јавности.
16. 05. 2024. у 17:05 >> 17:37
Прочитајте више
КО ЈЕ РОБЕРТ ФИЦО: Човек који пркоси НАТО-у и неће да призна тзв. "Косово"
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо данас је тешко рањен у атентату, а непознати нападач почео је да пуца на премијера у тренутку када је он изашао да се поздрави са окупљеним грађанима, после седнице владе у граду Хандлова.
15. 05. 2024. у 17:38
"ВАЖНИЈЕ МУ ДА ПОМИЛУЈЕ КОЊЕ" Куста о Јокићу, Нолету и краху друштва: "Спас је у хришћанству, богаташи са Запада о нама мисле СВЕ НАЈГОРЕ"
"У ДАНАШЊЕМ свету, у коме се појави најмлађи убица у историји Европе, поставља се питање брзине тог прозападњачења. Питање је и да ли смо сви ми саучесници тог трагичног догађаја. Када млади људи не могу да апсорбују цео тај наметнути свет, онда то мора негде да се испољи, а тај дечак је изабрао најгори вентил."
16. 05. 2024. у 21:02
"ТО ШТО РАДЕ ЈЕ ВРХОВНИ СНОБИЗАМ": Монах Арсеније шокирао ставом о Ани и Бастијану
МОНАХ Арсеније сматра да се данас многе непримерене ствари приказују као добре, те да се глорификују у јавности, што никако није добро за напредак друштва.
15. 05. 2024. у 15:04
ГЛУМАЦ О ПОРЕКЛУ: Како је настало презиме Јездић и одакле су дошли у Србију
ЧУВЕНИ Ненад Јездић српски је позоришни, филмски и телевизијски глумац. У свом родном граду, Ваљеву, завршио је основну и средњу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића.
15. 05. 2024. у 14:15 >> 17:29
ЈАКО ТЕЖАК ПЕРИОД Снежа и Милан Борјан имају ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ у браку: "Сузе су о-кеј, али трудим се да не плачем"
"СУЗЕ су потпуно о-кеј, али трудим се да не плачем"
16. 05. 2024. у 19:37
ИТАЛИЈА У ШОКУ: Ево због кога је Јаник Синер оставио девојку (ФОТО)
Новак Ђоковић је и даље први на АТП листи, а чак и да освоји Ролан Гарос, који почиње за мање од десет дана, то му неће гарантовати останак на врх. Наиме, на тај врх могао би да се попне Јаник Синер, мада је он ових дана, изгледа, већ на "седмом небу".
16. 05. 2024. у 19:52
Најновије из рубрике
ХРАМ, ВЕЧНИ СПОМЕН НА МУЧЕНИКЕ: Велику пажњу изазвала трибина о најави изградње цркве Светих мученика бачких на Лиману у Новом Саду
СВАКА је црква одјек вечности, нарочито ако је подигнута на месту мучеништва. Будући храм Светих мученика бачких у новосадском насељу Лиман, биће изграђен надомак обале Дунава у непосредној близини стратишта из прве две године Другог светског рата.
16. 05. 2024. у 14:00
БОРБА ПРЕДАКА НАМ ЈЕ ЗА УЗОР: Државном церемонијом у Сремским Карловцима обележено 176 година од Мајске скупштине
ПОЛАГАЊЕМ венаца испред Магистрата са чијег балкона су Срби 15. маја 1848. на Мајској скупштини прогласили Српску Војводину, јуче је у Сремским Карловцима свечано обележено 176 година од тог значајног датума у историји српског народа.
16. 05. 2024. у 12:22
БИЛИ СУ ЧЕТВРТА СРПСКА АРМИЈА: У Дому Војске представљена монографија о железничарима у Великом рату
РАТНЕ дневнике српских железничара Војина Миланковића и Чедомира Пејића, који су пронађени пре две године у заоставштини породице Миланковић у Пожаревцу, новинар и публициста Игор Гојковић преточио је у монографију "Дневници железничара из Великог рата", која ће данас бити представљена у Дому Војске у Београду.
16. 05. 2024. у 11:45
МАЈКА ПРВИХ ЧЕТВОРКИ У ИСТОРИЈИ БАЊАЛУКЕ ЗА "НОВОСТИ": Личе, али већ им сада видим различиту нарав
НАШИ Матеј, Марко, Лука и Јован су јуче, 14. маја, напунили четири месеца и добро су. Расту. Будући да су четворке, наравно, физички су много слични, али већ се види да ће бити различити карактери, да ће имати различите нарави.
15. 05. 2024. у 13:19
ТРАЖЕ НОВУ ЗАШТИТУ ЗА СТАРЕ ДУДОВЕ: Вршчани се боре да очувају дрвореде старе више од 200 година на путу ка месту Стража
ПРЕПОЗНАТЉИВИ дрвореди белих дудова, који се у дужини од око 17 километара протежу са обе стране пута Вршац-Стража, једини су аутентични сведоци да је некада главна привредна грана у Вршцу била свиларство. Зато их је, између осталог, локална самоуправа пре тачно 50 година, са дрворедима на путевима Загајица-Избиште и Избиште -Уљма, ставила под заштиту као споменике природе, али се, упркос томе, о њима деценијама не брине на прописан начин. Неколико вршачких удружења сада тражи од надлежних да хитно израде студију њихове заштите и ураде ревизију постојећег документа.
14. 05. 2024. у 14:50
Коментари (0)